Jedna zrenjaninska porodica Božiću je nazdravila starom bocom rizlinga sa Bisernog ostrva

Tek, našla se i sačekala da uveliča trpezu za Badnje veče 2026. godine. Oni koji su nazdravili Božiću čašom ovog rizlinga kažu da je vino zaista posebno.

Kako i ne bi bilo kad je napravljeno od grožđa iz čuvenih vinograda na Bisernom ostrvu, sa plodnog zemljišta nastalog preusmeravanjem Tise.

PROČITAJTE JOŠ: Božićna česnica u Vojvodini je drugačija nego u drugim delovima Srbije

Za Biserno ostrvo vezane su mnoge legende, još od trenutka kada je ono nastalo ljudskom intervencijom.

Kada su poslovi oko uređivanja Tise završeni i kad je stvoreno praktično veštačko ostrvo sa plodnom zemljom, bečki dvor je odlučio da zemljište proda trgovcima jermenske, cincarske i srpske nacionalnosti.

Deo zemljišta na adi kupio je trgovac Pavle Hadžimihajlo, a njegova unuka se udala za grofa Gedeona Rohoncija i u miraz donela Biserno ostrvo.

I odatle kreće legenda o grofu bonvivanu, kockaru i ženskarošu, ali i grofu inovatoru, koji je slavu plodne peskuše, vinograda i voćnjaka Bisernog ostrva pronosio širom sveta, sve do Svetske izložbe u Parizu.

Tako bar legenda kaže.

Na Bisernom ostrvu je grof Rohonci zasadio muskat, retku sortu grožđa, od njega napravio čuveni krokan, koji je opet delio bogatašima po celom svetu.

Za Rohoncija kažu da je prvi na ovim prostorima brendirao svoj proizvod.

Nakon Drugog svetskog rata, imovina grofa Rohoncija, pa i Biserno ostrvo, konfiskovana je, te su vinogradi, plodna zemlja i dvorac na ostrvu pripojeni društvenom preduzeću „Sokolac“.

Proizvodnja vina je nastavljena, slava krokana se i dalje širila, a u tim godinama slave nastalo je i ovo vino iz ostave.

Poznavaoci kažu da je vino proizvedeno od grožđa sa Bisernog ostrva nešto što se ne može opisati.

Kako da se opiše, kad se grožđe koje rodi na peskovitom zemljištu, kakvo je na novobečejskoj adi, ne može proizvesti ni na jednom drugom mestu.

Posle su došle krize, propadanje, privatizacija, stečaj, korov i pretnja da muskat i krokan potpuno nestanu sa Bisernog ostrva, iz Novog Bečeja, Banata…

Ali, baš kao i pre sto godina, mit je nastavljen. Pojavili su se naslednici Rohoncijevih iz Amerike, ideje o ulaganju i sređivanju…

Na Bisernom ostrvu postoji i dvorac Rohoncijevih, spomenik kulture pod zaštitom države, zapušten i neodržavan, trenutno ničiji, iako je prema poslednjim dostupnim informacijama u postupku restitucije vraćen grofovim naslednicima.

Još jedna priča da se mit nastavi. Kao i legenda o tome kako je ova ada dobila ime.

PROČITAJTE JOŠ: Pravoslavni vernici danas slave Božić – praznik rađanja novog života

Grof Rohonci, osim vinove loze, gajio je na adi i drugo voće i povrće. Posebno su mu od ruke išle dinje, za koje je na sajmovina po svetu dobijao nagrade.

Kažu da su dinje, kad bi sazrele, izgledale kao biseri prosuti. I eto imena, i eto legende.

A tim se pričama pridružuje i ova o jednoj flaši rizlinga. Jer, kako na etiketi piše – jedno je Biserno ostrvo.