Jedna priča koja će vas vratiti u prošlost: Paorska peć
Paorska peć ili pećka, kako se grejno telo zvalo na ovim prostorima, bila je centralni deo kuće.
Podeli vest:
Paorska peć se ložila iz kuhinje, jer je ogrev bio prljav, a u tu kuhinju se ulazilo spolja, u prljavim opancima i čizmama. Ogrev su bile takozvane ogrizine, odnosno osušene stabljike kukuruza i šapurine, ili ostaci klipa istog tog kukuruza.
Šapurine su stajale u korpi pored vrata pećke, a ogrizine su se unosile ujutru i eventualno popodne. Jer, kad se pećka dobro založi, ona drži toplotu nekoliko sati. Mogla je tu toplotu da drži toliko dugo jer se zidala od zemlje, gline i trske.
PROČITAJTE JOŠ: Sve što treba da znate o savremenim ogradama: Privatnost, sigurnost i estetika
Dakle, vrata kroz koja se ubacivao ogrev bila su u kuhinji, ozidani deo je bio u sobi, koja bi se danas zvala dnevna, a nekad je bila i jedina koja se grejala. U toj sobi se sedelo preko dana, u njoj se radilo sve što se radi zimi unutra. U njoj se i spavalo.
Oko pećke, koja se krečila u belo, bila je obavezna klupa, drvena. Na klupi se sedelo kad je neko hteo da ugreje leđa. Na tom delu pećke rajsnedlama se kačio masni papir, da se pećka ne isprlja pre vremena.
Iza pećke je bio zapećak. Služio je da se iza, gde se ne vidi, drže razne potrebne i nepotrebne stvari, a i da se deca sakriju i igraju.
Paorska peć se krečila u proleće, da spremna dočeka sledeću grejnu sezonu. Po potrebi se i čistila, a čistili su je posebni majstori. Zvali su ih pećkari. Obično su to bili niski, sitni ljudi, da se lako unutra uvuku i iznutra je dobro očiste.
U tim nekadašnjim kuhinjama stajao je i po jedan šporet, za kuvanje. Za pečenje, od kolača do slavske ćurke, služila je pećka. U njoj se pekao hleb, kolači, i „ukiselo“ i „uslatko“, zimi ludaje sa korom i krompir u čakšire, ćurka za slavu…
Tek danas, kad rernu podešavamo na 180 ili 200-220 stepeni, možemo da shvatimo kakvo su znanje i umeće imale domaćice koje su u užarenoj pećki umele da ispeku kolač ili hleb. Ili celu ćurku. A da im ne izgori ili da ne ostane „živo“.
Dugo se pećka držala i odolevala, onda je polako počela da se modernizuje, pa malo-pomalo je ustuknula pred smederevcem za kuvanje i pečenje i kraljicom peći ili krekom za loženje.
Oni koji se još sećaju pećke reći će, pak, da se nisu bolje ogrejali niti jeli lepše štrudle s makom nego u tim vremenima.
Podeli vest:
