FOTO: Ovako je izgledao tradicionalni banatski doručak – služio se na zemlji pred početak žetve
Poslednji dan trodnevnog Festivala nematerijalnog kulturnog nasleđa „Banatski dani teku“, koji je održan u Atrijumu Narodnog muzeja Zrenjanin, bio je posvećen tradicionalnom banatskom doručku. U pitanju je doručak koji su domaćice pripremale za žeteoce.
Podeli vest:
Kako je taj tradicionalni banatski doručak izgledao kod naroda koji žive u Vojvodini prikazale su članice udruženja žena „Gradnulički biseri“ i „Bulevar 023“ iz Zrenjanina, „Bulka“ iz Debelјače, „Oko“ iz Hajdučice, „Ruža“ iz Aradca, „Bakice“ iz Uzdina, kao i članice Ženskog odbora rumunske pravoslavne crkve Sveti Dimitrije „Zoruka 1333“ iz Sutjeske.
Žetva je za svaku zajednicu bila jedan od najvažnijih događaja. Kad je žito u ambaru, to je za porodicu garancija da u narednoj godini neće biti gladi. Žetelački poslovi nekada su bili vrlo teški i bilo je važno da se oni koji u njima učestvuju dobro najedu. Doručak se služio na zemlji, pred sam početak radova, na najlepšem ćilimu i ručno tkanim peškirima.
A šta je pravi banatski doručak? Bez hleba se nije moglo, a osim njega, domaćice su mesile i služile i pogačice sa čvarcima, kiflice, savijačice… Na posao se nije moglo ni bez domaće slanine, po mogućstvu, debele, bele i slasne, ali i kobasica, šunke, kuvanog krompira i barenih jaja. Ako je dospeo paradajz, dobro je došao za salatu, a ako ga nije bilo, crnog i belog luka nije nedostajalo.
Za osveženje, domaćice bi ukiselile mleko, a za zaslađenje – na peškiru bi se našle prve jabuke, kajsije, kruške ječmenke… Ako je preteklo, bilo je tu i prošlogodišnjeg pekmeza od šljiva ili kajsija. Negde i štrudla sa makom ili višnjama, negde i nasuvo ili rezanci sa makom. Muškarci su u žetvi bili zaduženi za najteže poslove, pa bi se pre početka radova u njivi okrepili kojom čašicom rakije.
Sve to mogli su da vide posetioci festivala „Banatski dani teku“, a zaključak je da se doručak vrlo malo razlikovao od naroda do naroda. A to je i jeste cilj ove manifestacije – da pokaže koliko smo slični iako se razlikujemo. Kao i da motiviše nosioce nasleđa na prepoznavanje značaja sopstvene kulturne baštine i njenog očuvanja, da baštinicima nematerijalnog kulturnog nasleđa pruži podršku i podstakne njihovu kreativnost, a ujedno i da upozna javnost sa osobenostima i raznolikošću kultura koje egzistiraju u multikulturalnoj sredini kakav je Banat.
PROČITAJTE JOŠ: Saveti zlata vredni! Kako skinuti salo sa stomaka – brzo, prirodno i bez gladovanja
Takođe, cilj je i da podstakne toleranciju i bolјe razumevanje različitosti, kao i da ukaže na mogućnosti koje nematerijalno kulturno nasleđe pruža, ne samo u kulturnom već i u ekonomskom domenu.
Podeli vest:
