Enciklopedija je bila vredan izvor pouzdanih informacija koje su sastavili stručnjaci
Jedan od pojmova koji je skoro nestao iz jezika, ali i jedna stvar koja se skoro više ne upotrebljava je – enciklopedija. Ono što su danas pretraživači, nekad su bile enciklopedije.
Podeli vest:
Pod pojmom enciklopedija podrazumeva se struktuirano, po mogućnosti opširno opisivanje ljudskog znanja u formi prilagođenoj svakodnevnoj upotrebi. Enciklopedija je referentno delo ili kompendijum koji pruža pregled informacija bilo iz svih grana znanja ili iz specifičnog polja ili discipline.
Postoje opšte i stručne enciklopedije. Opšte enciklopedije obrađuju sva naučna područja, dok stručne obrađuju samo jednu oblast, ali mnogo opširnije. Nauka o enciklopedijama naziva se enciklopedistika i koristi enciklopedijsku teoriju.
PROČITAJTE JOŠ: KVIZ: Idealno za sve one koji vole izazove – proverite koliko ste zaista informisani
Enciklopedije su bile vredan izvor pouzdanih informacija koje su sastavili stručnjaci, a štampane verzije su pronašle istaknuto mesto u bibliotekama, školama i drugim obrazovnim institucijama.
Nisu bile česte u kućama, jer su bile skupe, pa ko ih je imao, okupljao je oko sebe one željne znanja. Ko je imao enciklopediju u kući, bio je glavni u društvu. A ko je znao mnogo, zvali su ga „živa enciklopedija“.
Nekada su na pisanju enciklopedija radili najpoznatiji stručnjaci iz pojedinih oblasti i kada je neko pozvan da radi taj posao – to je bila vest za sve medije.
Najpoznatija je Francuska enciklopedija, nastala kao proizvod zajedničkog rada većeg broja enciklopedijskih pisaca, koji su u istoriji i ostali pod imenom enciklopedisti, kako se nazivaju petorica najpoznatijih – Ruso, Volter, Didro, d’Alamber i Helvecijus.
Retko ko nije čuo za Britansku enciklopediju ili skraćeno Britaniku.
U bivšoj Jugoslaviji, najpoznatija je svakako bila Mala enciklopedija Prosveta, koja je doživela nekoliko izdanja.
PROČITAJTE JOŠ: Preuzmi bonus, izaberi svoje favorite i kladi se na LIGU NACIJA!
U poslednjim decenijama 20, a pogotovo u 21. veku, znanje se preselilo na internet.
Štampane enciklopedije ostale su kao relikvije u kućnim i javnim bibliotekama, a mladima verovatno izgleda smešno ili čak i nezamislivo da se nekad do dragocenih podataka moglo doći samo prelistavanjem stranica debelih knjiga.
Danas ih u Srbiji retko ko štampa, a i zašto bi kad i one koje su stare više od pola veka mogu na internetu da se kupe po povoljnoj ceni.
Podeli vest:
