Duhoklonuće, prohujak, prikačica… Ovo su najbolje nove srpske reči!
Duhoklonuće je najbolja nova srpska reč. Ona je pobedila na takmičenju koje je organizovao sajt „Mala biblioteka“ iz Londona, a kovanicu sastavljenu od dve reči, duh i klonuće, smislila je Dragana Albijanić iz Subotice. Kako je navedeno u obrazloženju, duhoklonuće zamenjuje tuđicu depresija, pritom obuhvatrajući u sebi suštinu njenog značenja, koja je gubitak volje […]
Duhoklonuće je najbolja nova srpska reč. Ona je pobedila na takmičenju koje je organizovao sajt „Mala biblioteka“ iz Londona, a kovanicu sastavljenu od dve reči, duh i klonuće, smislila je Dragana Albijanić iz Subotice.
Kako je navedeno u obrazloženju, duhoklonuće zamenjuje tuđicu depresija, pritom obuhvatrajući u sebi suštinu njenog značenja, koja je gubitak volje ili klonulost duhom.
PROČITAJTE JOŠ: Domaći, prirodni proizvodi od lavande: Miris mediterana u srcu Banata
Drugu nagradu osvojila je Maša Antonijević iz Jagodine koja je predložila reč prohujak. Ovo je zamena za tuđicu flešbek i označava iznenadno izranjanje minulog trenutka u svesti pojedinca, prohujali trenutak.
Treću nagradu osvojio je Miloš Mićović iz Beograda, koji je smislio reč prikačica, kao zamenu za tuđicu atačment.
„Trebalo bi zastati na međi i naraštajima sačuvati bogatstvo maternjeg jezika. Zato ova reč kao zamena za tuđicu atačment postaje mnogo bitnija od njenog pukog prevoda“, navodi se u obrazloženju odluke.
Cilj takmičenja „Najbolja nova srpska reč“ je višeslojan
Sajt „Mala biblioteka“ navodi da je cilj takmičenja „Najbolja nova srpska reč“ višeslojan. Ovakva takmičenja postoje i u drugim, malim i velikim jezicima, na koja su se ugledali. Takmičenjem za „Najbolju novu srpsku reč“ žele da podstaknu i javni razgovor o vrednostima reči koje govorimo.
„Dobra i lepa reč je i umetničko delo i pedalj puta koji nas spaja. Dobra reč snaži i ulepšava jezik. Nova reč daje novu snagu jeziku, doprinoseći njegovoj lepoti. Reč nam pomaže da se bolje razumemo pa i da sami sebe bolje shvatimo. Za opstanak jezika u savremenom dobu brzih promena potrebni su briga, pažnja, trud. Jezik opstaje uz ljubav mnogih, od deteta, do učiteljice, do glumca, pisca, naučnika i svakog drugog običnog čoveka koji jezik voli. Svaku reč srpskog jezika koju danas govorimo je nekad neko prvi put izgovorio. Jezik se stvara i obnavlja svakodnevno“, piše na sajtu organizatora ovog takmičenja.
Ovo takmičenje je otvoreno za sve, a moguće je poslati do pet reči. Uz svaku reč je potrebno poslati objašnjenje značenja, objasniti nadahnuće i cilj predložene reči. Reč ne sme biti prethodno zabeležena niti u jednom srpskom rečniku.
Prihvataju se reči koje mogu imati zvučne sličnosti sa drugim slovenskim jezicima, a danas nisu u upotrebi u srpskom jeziku.
Prednost imaju zamene za nepotrebne tuđice (posebno anglicizme), s tim što se traže predlozi za nepotrebne tuđice, a ne za srpske reči, i ne traže se zamene za široko prihvaćene (prilagođene) pozajmljenice poput reči džezva, bojler, radijator, jastuk i tako dalje.
Za kraj, evo još nekih novih srpskih reči po izboru „Male biblioteke“ iz Londona:
Umosklop zamenjuje englesku reč mindset.
Beznemož je must have.
Samosnaći se znači improvizovati.
Neželjak je spam.
Zascenak je backstage.
Zasutravanje je prokrastinacija (odlaganje nečeg neprijatnog).
Sviđ bi bio like.
Sebić je popularni selfie.
Opazica je komentar.
Uticajac ili uticajka je influenser(ka).
Kliknite na ovaj link i zapratite portal zrenjaninski.com i na Instagramu
Saplačnik predstavlja osobu koja će deliti tugu sa vama.
Večnutak je trenutak koji se večno pamti.
Priznanje Zrenjanincu u Dubaiju: Davor Žigić oličenje vrednosti kojih se kompanija pridržava
Prijavite se na naš newsletter i jedanput nedeljno najvažnije vesti iz Zrenjanina i okoline stizaće na vašu e-mail adresu.