Draganu Živanov je u Finsku odvela ljubav, a onda je tamo napravila sjajnu karijeru!

Jako zanimljivu i, kako bi se to danas reklo, motivacionu priču o životu u Žitištu, Zrenjaninu i Finskoj, Dragana je podelila sa čitaocima portala zrenjaninski.com.

PROČITAJTE JOŠ: Royal Balm kreme su pravo kraljevstvo za kožu: Ovo su njihove prednosti!

– Rođena sam u Zrenjaninu, ali sam pohađala Osnovnu školu „Sveti Sava“ u Žitištu. Završila sam i srednju hemijsku školu, a nakon toga poželela sam da upišem žurnalistiku. Uvek me je zanimalo pisanje, bila sam odlična iz srpskog jezika i književnosti, i san mi je bio da studiram žurnalistiku i jednog dana postanem novinar. Međutim, završila sam školu 1999. Te godine, zbog bombardovanja i poremećaja u školstvu, nije bilo prijemnog na fakultetu, a ja sa srednjom hemijskom nisam mogla da upišem novinarstvo – počinje svoju priču Dragana Živanov.

Po završetku studija se zaposlila u „Agroživu“

Naša sagovornica je školovanje nastavila u Zrenjaninu, na Visokoj tehničkoj školi strukovnih studija, na smeru inženjer hemijske tehnologije. Bila je dobar student i nakon završetka studija zaposlila se u „Agroživu“.

– Počela sam od proizvodnje i fizičkih poslova, bez obzira na završenu školu. Jednostavno, tako je bilo. Postepeno sam napredovala i za kratko vreme sam primljena u stalni radni odnos u sektoru kontrole kvaliteta. U kompaniji „Agroživ“ sam provela oko 12 godina kao kontrolorka kvaliteta u proizvodnji, a istovremeno i HACCP sistem administrator. Zbog potreba firme, prošla sam brojne kurseve iz oblasti bezbednosti i kvaliteta hrane. Radila sam na izradi dokumentacije prilikom uvođenja raznih standarda i kasnijem održavanju sistema bezbednosti hrane. Mislim da mi je upravo ovo radno iskustvo i pomoglo u znatnoj meri kasnije, kada sam se preselila u Finsku – ističe Dragana.

Niz porodičnih tragedija doveo je do toga da prelomi

A u Finsku Draganu je odvela ljubav. Njen suprug, poreklom iz Požarevca, već je živeo u toj zemlji. Dragana nije bila sigurna da li želi da napusti Srbiju, pa su vezu održavali onlajn. Ali, niz porodičnih tragedija je doveo do toga da prelomi.

– Prvo mi je umrla majka, zatim brat, a za njim i otac. Kako sam bila samohrana majka jedne devojčice, ostala sam bukvalno sama sa njom, bez igde ikoga. To su bili emotivno ekstremno teški trenuci za mene. Patila sam za porodicom, želela dom, ljubav i sve one lepe stvari koje dolaze uz nju. Tada sam intenzivnije počela da razmišljam o odlasku. Želela sam da zasnujem svoju porodicu i prelomila. Spakovala sam život u dva kofera, povela kćerku za ruku i krenula u nepoznato – priseća se sagovornica portala zrenjaninski.com.

Kaže da joj je isprva bilo jako teško, pre svega zbog nepoznavanja jezika, ali je suprug bio tu da pomogne da se odradi sve kako treba. Dragana se u Finsku preselila sredinom 2017.

– Pola godine nakon dolaska uključena sam u program integracije i moje je bilo samo da sledim instrukcije koje dobijam od finske nacionalne službe za zapošljavanje. Za nju sam od starta bila dobar kandidat, kome je trebalo pružiti što bolju obuku za finski jezik jer su na osnovu moje radne biografije procenili da imam potencijale za dobro radno mesto – navodi Dragana.

Proglašena za najboljeg učenika

Bila je napredna na kursevima učenja jezika. Dobila je i mini nagradu po završetku obuke. Proglašena je za najboljeg učenika na odseku za strance koji su učili jezik.

– Ovo je za mene bilo zaista veliko iznenađenje jer sam se nalazila u grupi naprednih učenika i sa sigurnošću mogu potvrditi da su i drugi bili kvalitetni isto kao i ja. Nakon tog priznanja shvatila sam jedno: došla sam u zemlju u kojoj ti ne treba veza, u kojoj će se tvoj predani rad sigurno isplatiti, jer će ga neko uočiti – naglašava Dragana Živanov.

Kao i u Srbiji, i u Finskoj je počela od fizičkih poslova. Napominje da se nikakvih poslova nikada nije stidela.

– Firmu u kojoj danas radim upoznala sam još u procesu integracije, dok sam učila jezik. Provela sam u njoj mesec dana, kad finski praktično nisam govorila – dodaje ona.

Plasirano desetak proizvoda po njenoj recepturi

Godinu dana je radila u proizvodnji. Firma se, inače, bavi preradom sireva i proizvodnjom veganskih proizvoda. Nakon godinu dana ukazala joj se prilika, jer je žena koja je radila u razvoju odlučila da promeni radno mesto. Pozvali su Draganu i ponudili joj posao.

– Bila sam skeptična, plašila sam se najviše zbog jezika, jer ta pozicija uključuje intenzivnu komunikaciju sa eksternim stranama, kako na finskom, tako i na engleskom jeziku. Veoma brzo, dok sam još bila na probnom testu, lansirala sam moj prvi proizvod, puding od indijskog oraščića sa ukusom slanog karamela – clean label linija. Za njim su samo sledili drugi proizvodi. Za dve godine, koliko sam u sektoru razvoja, na tržište Finske plasirano je oko deset proizvoda po mojoj recepturi – priča Dragana.

Kako kaže, za nju kao tehnologa – inženjera razvoja proizvoda nema veće satisfakcije nego kada se korisnicima dopadne neki proizvod. Kada nakon puno rada on dobije konačni oblik, prođe kritične kontrole trgovačkih lanaca i konačno završi na tržištu. Kada forma dobije suštinu, a ljudi je zavole.

– Kako sam uglavnom radila vegansku liniju, trudila sam se da proizvodima dam inovaciju. Najzahtevniji projekat je bio veganski proteinski puding. Taj projekat je rađen godinama unazad sa slabijim rezultatima. Moram da se pohvalim da sam uspela da odradim i završim i to, naizgled, nemoguće. I to je upravo jedan od tri proizvoda koji se u Lidlovoj konkurenciji plasirao u finale finskih noviteta za 2023. godinu, zajedno uz Cashew parmezanom, veganskom alternativom za sir, i Cashew umakom sa cipotle paprikom. Za ova tri proizvoda postoji i mogućnost izvoza na tržište EU, a takmičenje je još u toku – objašnjava naša sagovornica.

Osim razvoja proizvoda, nastavila je i sa kursevima o bezbednosti hrane. U sklopu firme, prošla je obuku za internog kontrolora BRC standarda. Tako da je, osim za razvoj, jednim delom odgovorna i za interne provere sistema. Dodaje da se u firmi svi dobro slažu, da je kolege poštuju i jako su je lepo prihvatili, iako je jedini stranac.

U finskom karakteru postoji nešto što se zove „Sisu“

A kako izgleda život u Finskoj, najsrećnijoj zemlji na svetu?

– U finskom karakteru postoji nešto što se zove „Sisu“, a prevela bih to kao upornost, istrajnost i zaljubljenost u rodnu grudu. „Sisu“ vodi Fince ka tome da su zadovoljni sobom, bez obzira na težinu i uslove. Zadovoljni su uvek. Apsolutno suprotna ideologija od naše, balkanske. Oni su poslušan narod koji prihvata sve, a na potencijalne nepravde jednostavno ne reaguju, jer doživljavaju da i to tako mora biti. Njima je, recimo, dovoljno da se na vestima kaže „Preporuka vlade je da se nose maske“. Sutradan će svi do zadnjeg građanina imati divne maske na licu. Oni svoje blato vole više nego tuđu tortu. I ja sam sigurna da je to razlog zasto su već šesti put zaredom proglašeni za najsrećniju naciju na svetu. Jednostavno, poštuju svoje iznad granica koje naš um ikada može da dosegne – smatra Dragana Živanov.

Često se desi da zaluta poneki irvas

Svi Finci govore odlično engleski jezik, imaju zdrave zube i superiorni su vozači. Žene jednako kao i muškarci. Nema uličnih životinja, pasa i mačaka lutalica, ali se često desi da zaluta poneki irvas. A zečevi i male slatke veverice su gotovo svakodnevna pojava.

– Školstvo je fantastično. Širok spektar o kojem bih mogla pričati danima, jer ima mnogo više programa koji obuhvataju sve starosne kategorije. U najranijem detinjstvu, pored školskog programa, deca se u osnovnoj školi uče veštinama koje će im biti potrebne za život, kao što su domaćinstvo, obrada drveta, varenje, šivenje, plaćanje poreza, vođenje finansija i slično. Sa svakim detetom se pojedinačno radi program kako bi bili sigurni da će njegov izbor zanimanja biti adekvatan – napominje naša sagovornica.

Ovde uvek imate drugu šansu, i treću, i petu…

Ljudi često u zrelim godinama menjaju zanimanja. Naglašava da je to ovde sasvim normalna pojava, pa se neretko odlučuju za školovanje i u četrdesetim godinama.

– Ovde uvek imate drugu šansu, i treću, i petu… Nema šanse za propast, osim ako vam baš nije cilj da propadnete. Sistem će vas uvek prigrliti i pružiti vam novu šansu, apsolutno bez ijedne osude ili pitanja. To je ono što se meni ovde najviše sviđa, jer sam majka tinejdžerke koja se trenutno ne snalazi baš najbolje, niti ima neku izrazitu motivaciju. Svesna sam da kad god da se motivacija probudi, dobiće šansu da je kanališe – ističe Dragana.

Ne postoje velika slavlja

Finci su skromni. Ne postoje velika slavlja ili uludo trošenje novca.

– Donekle to i razumem, jer je ovde sve toliko skupo da su to jednostavno neizvodljive stvari. Venčanja se odigravaju u kućnim uslovima, a poklon često može biti svećnjak, flaša vina, čokolada i čestitka. Rođendani se takođe organizuju skromno. Vunene čarape su glavni modni detalj, a ponosni su na svoju jednostavnost i nezahtevnost – priča Dragana.

Dodaje i da se Finci međusobno slabo druže.

– Imaju i nacionalne šale o antisocijalnoj prirodi. Svesni su nje. Hladni su, ne pokazuju emocije. Žene drže primat, a muškarci su mirni i poslušni. Svaka finska porodica ima negde vikendicu i svaki vikend provode u prirodi, bilo da je zima ili leto – ističe Dragana.

Vikendom se alkohol konzumira u velikim količinama

Alkohol se, kaže, konzumira u velikim količinama, ali isključivo vikendom. Država drži monopol na prodaju alkohola i protivzakonito je da ijedan trgovinski lanac prodaje alkoholna pića. Postoje posebne radnje za njega i on se može nabaviti jedino i isključivo tamo, izuzev blažih alkoholnih pića kao što je pivo. Ono se može kupiti i u marketu.

– Volim Finsku, ona je moja druga zemlja. Dobila sam i državljanstvo. Ali iskreno, srce me vuče u naše krajeve, tako da neretko maštam o tome da se vratim. U Finskoj sam izgradila lepu karijeru za kratko vreme, naučila puno, stekla neprocenjivo iskustvo i znanje. Ipak, veoma sam često sama. Nedostaju mi ljudi, nedostaju mi druženja, smeh. Svako leto dolazim u rodnu kuću u Žitištu. Ceo odmor provodim tamo. Često se naši ljudi čude što dolazim u Žitište, što ne idem negde u Egipat, Dubai ili slično. Ali meni je moje Žitište, kao i Zrenjanin, u srcu i želim bar taj jedan deo godine da uživam u sokacima mog detinjstva, da osetim mirise i vidim prizore koji bude čula i cvetanje u meni – opisuje Dragana.

Želi da ostatak života proživi u miru sa samom sobom

No, dodaje, jedino čega se plaši je da li bi uspela da pronađe posao ako bi se vratila.

Kliknite na ovaj link i zapratite portal zrenjaninski.com i na Instagramu

– Svoje kvalitete sam verifikovala i potvrdila čak i u dalekoj Skandinaviji, gde je to bilo moguće, jer je dovoljan kvalitet osobe i to je najbitnije. Nisam sigurna da li je sistem u Srbiji uznapredovao do tog stadijuma da je kvalitetna i iskusna osoba bez zaleđine u prednosti nad nekom koja „miče usnama dok sriče pejdžer“, što bi rekao Đole Balašević, a koja ima dobru zaleđinu – ističe Dragana.

Da li su došla vremena da se u Srbiji ceni stručnjak, to se često pita.

– Kako god bilo, ako me jednog dana put ponovo nanese, a vetrovi vrate rodnoj grudi, imaću u sebi finski „Sisu“. Pustiću ga da me vodi jer sam ovde naučila na koji način se voli i poštuje svoje, do granice iznemoglosti. Verujte da mi životni problem neće predstavljati zagađena zenjaninska voda, jer želim da ostatak života proživim u miru sa samom sobom. Toliko sam valjda zaslužila – završava svoju neobičnu životnu priču Dragana Živanov.

Prijavite se na naš newsletter i jedanput nedeljno najvažnije vesti iz Zrenjanina i okoline stizaće na vašu e-mail adresu.