Dr Zoran Novaković svakodnevno putuje na posao iz Bača u Zrenjanin i uživa u tome

Mogao je da bira između posla u Beogradu i Zrenjaninu i odlučio se za karijeru u mirnom banatskom gradu. Iako mnogi mladi lekari odlaze iz Srbije, dr Zoran Novaković, specijalista vaskularne hirurgije, koji je zaposlen u Opštoj bolnici „Đorđe Joanović“, nada se da će zauvek živeti u Baču, mestu u Južnobačkom okrugu, u kom je odrastao i završio osnovnu školu.

– Nakon svih ovih godina svoj mir sam našao u mestu gde sam i odrastao. Ovozemaljske dane najviše volim da provodim u mom Baču sa porodicom i nekolicinom bliskih prijatelja, kroz različite aktivnosti i druženja – kaže na početku razgovora za portal zrenjaninski.com dr Zoran Novaković.

Ovaj mladi lekar rođen je 1986. godine u Novom Sadu, a sve do srednje škole je živeo u Baču, gde je pohađao OŠ „Vuk Karadžić“. Po završetku osnovne škole, upisao je Srednju medicinsku školu „Dr Ružica Rip“ u Somboru i tamo završio prvi razred. Nakon toga se preselio u Novi Sad i školovanje nastavio u Srednjoj medicinskoj školi „7. april“.

PROČITAJTE JOŠ: Čuvari tradicije: Eržebet i Janoš Šetet najstariji učesnici manifestacija u Mužlji

– U tom periodu sam u našu porodičnu kuću u Baču odlazio povremeno, uglavnom vikendom i tokom raspusta, jer sam tada bio više privržen gradskom životu i obavezama. Medicinski fakultet u Novom Sadu sam upisao 2005. godine i po završetku studija vratio sam se u Bač da bih tamo radio. Jedno vreme sam i bio načelnik opšte prakse i službe hitne medicinske pomoći – priča dr Novaković.

U Opštoj bolnici Zrenjanin od marta 2021. godine

Specijalizaciju iz vaskularne hirurgije upisao je 2014. i završio je šest godina kasnije, takođe na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu. U Opštoj bolnici „Đorđe Joanović“ iz Zrenjanina zaposlen je od 1. marta 2021. godine.

– Imao sam opciju da radim u Beogradu, ali mi to nije odgovaralo, jer više volim manje sredine i neki sporiji tempo života, bez obzira na to što veliki gradovi pružaju veće mogućnosti u smislu napredovanja i sličnog. Dr Geza Šmit me je pozvao na razgovor za posao jer je zrenjaninskoj bolnici bio neophodan još jedan vaskularni hirurg. Nakon kraćeg razmišljanja i konsultacija sa porodicom, prelomio sam i otišao u Zrenjanin. Pri samom dolasku u bolnicu osetio sam prijateljsku atmosferu, te sam nakon prijatnog razgovora sa našim direktorom odmah znao da je to to. Da želim da radim sa takvom ekipom kvalitetnih ljudi, u prijateljskoj atmosferi, znajući da na posao neću dolaziti u grču. Od prvog dana sam se uklopio i ni u jednom momentu se nisam osećao kao stranac. Neki su mi čak rekli da sam uneo određeni vid sveže energije u kolektiv – ističe dr Zoran Novaković.

Dodaje da mu je jedino žao što je od jula iste godine jedini vaskularni hirurg u bolnici, pošto je njegov kolega otišao da radi u Budimpeštu. Ostao je sam sa velikim brojem pacijenata.

– Inače, ova specijalizacija je veoma deficitarna u celoj državi i nema nas dovoljno – napominje naš sagovornik.

Celog života oseća potrebu da pomaže ljudima

Njegova ljubav prema medicini datira još iz perioda kada je išao u vrtić. Kako kaže, voleo je da ide u Dom zdravlja kod pedijatrice doktorke Marte i pedijatrijske sestre Zuzane.

– Njih dve su mi bile idoli i zbog njih sam zavoleo medicinu. Već tada sam govorio da želim da budem kao njih dve kada porastem, što se na kraju i obistinilo. Celog života sam osećao potrebu da pomažem ljudima. Valjda mi je taj osećaj bio usađen kod kuće, od strane mojih roditelja i babe i dede, jer smo mi generalno jedna altruistička porodica. Zanimljiva je i ta priča da je prilikom mog rođenja ginekolog koji je bio na porođaju, dr Mirković, rekao mojoj mami, s obzirom na to da sam rođen bukvalno kao da su me već okupali, odnosno skroz čist – ovaj će biti pekar, lekar ili apotekar – kroz smeh nam govori dr Zoran Novaković.

Što se tiče specijalizacije, nju je upisao 2014. godine, kada je izašao konkurs za volonterske specijalizacije. Bio je to prvi konkurs takvog tipa nakon dvadesetak godina. Od hirurških grana u ponudi su bile grudna hirurgija, kardiohirurgija i vaskularna hirurgija. Novaković je izabrao vaskularnu hirurgiju i te godine jedini upisao tu specijalizaciju.

– Na samom početku specijalizacije ni sam nisam znao u kakvu sam priču ušao. Vremenom sam se srodio sa tom granom, koja je inače jako specifična grana medicine, jer se uglavnom leče ljudi sa dosta drugih teških pridruženih bolesti, a ne samo oboleli od osnovne vaskularne bolesti. Zato u nekim momentima morate da budete i dobar psiholog, što je jako bitno u celoj priči. Posebno volim da radim sa pacijentima iz starije populacije. Naročito sam osetljiv prema starijim ljudima zato što sam 34 godine živeo sa mojom babom, do njenog poslednjeg otkucaja srca. Nisam se nikada pokajao zbog odabira specijalizacije. Koliko god ona bila teška i specifična, najveća mi je čast lečiti starije ljude kojima je pomoć i najviše potrebna, kako medicinska tako i moralna, odnosno prijateljska. Sa većinom mojih pacijenata se bukvalno srodim – navodi dr Novaković i dodaje da, pored vaskularne hirurgije, mnogo voli ortopediju i kardiologiju.

Što duže vozi, više će dobrih pesama poslušati

Zoran svakodnevno putuje na posao sa svojom verenicom, koja je inače iz Zrenjanina i koja takođe radi u Opštoj bolnici.

– Mnogi se pitaju i čude kako mogu stalno da putujem na toliko dugoj relaciji. Odgovaram im da što duže vozim, više ću dobrih pesama poslušati u kolima. Putovanje mi nije naporno, volim da vozim, naročito od Bača do Zrenjanina. Uvek kažem da svakog dana pređem pola Vojvodine. Usput uživam u našoj predivnoj ravničarskoj prirodi i u slušanju muzike. Posebno volim kada prelazim preko mosta na Tisi. Taj momenat ujutru, naročito kada je lepo vreme, za mene je neprocenjiv – opisuje nam ovaj mladi lekar.

Prema rečima našeg sagovornika, jedan njegov radni dan izgleda kao radni dan svakog hirurga. Jutarnji sastanci, vizite, obaveze u ambulanti ili sali, dežurstva…

– Jedna sasvim klasična hirurška priča. Najviše volim druženje i priče uz kafu sa kolegama pre samog jutarnjeg sastanka. Ne bih svoj kolektiv menjao ni za sva blaga ovog sveta. Volim ih jako i smatram ih svojom porodicom. Mislim da bi mi jako teško palo da jednog dana ne radim sa njima, ali nadam se da do toga neće doći – iskren je dr Novaković.

S obzirom na to da mnogi mladi lekari napuštaju Srbiju i odlaze u inostranstvo, zanimalo nas je šta je njega zadržalo ovde.

– Svako ima svoje motive i razloge zašto napušta zemlju i odlazi u inostranstvo. U to ne mogu da ulazim, jer se nisam našao u koži drugih kolega koji su otišli. Sigurno su imali svoje razloge, kao što ja imam razloge zbog kojih nisam otišao. Mene je ovde zadržala enormna ljubav prema mojoj porodici, bliskim prijateljima, mom Baču i mojoj ravnici. Izuzetno sam nostalgičan i ne bih podneo život negde drugde – odgovara dr Novaković.

Rođeni brat Radomir Raša Novaković

Zoranov rođeni brat je, inače, muzičar Radomir Raša Novaković, suprug naše poznate pevačice Goce Tržan. Raša se već dugo uspešno bavi muzikom, a ljubav prema ovoj vrsti umetnosti odavno gaji i njegov brat Zoran.

– Na moju veliku sreću, radost i ponos, moj rođeni brat je Radomir Novaković, inače diplomirani pravnik, muzičar, producent, multiinstrumentalista, veliki altruista i filantrop, te vlasnik produkcijske firme i studija PhD production. Uspešno se bavi muzikom i šoubiznisom zajedno sa svojom suprugom, mojom dragom snajkom Gocom Tržan. Ja se muzikom bavim bukvalno od 1995. godine, kada sam i počeo da sviram. Jako je zanimljiva priča u vezi sa mojim muzičkim počecima, ali je predugačka za ovu rubriku te ćemo o tome, nadam se, nekom drugom prilikom – kaže dr Zoran Novaković, koji svira gitaru i klavir.

Radomir i on su u detinjstvu imali plan da osnuju svoj bend, što su i uradili pre više od dvadeset godina. Takođe, prošli su kroz dosta bendova, što zajedno, što odvojeno, a muzika ih je tokom života još više povezivala.

– Uživamo u muzici, slušamo je, istražujemo, diskutujemo, komponujemo, dopunjujemo se i edukujemo jedan drugog muzički. Delimo zajedničke ideje i stavove, jednostavno živimo kroz muziku vođeni postulatima rokenrola. Slušamo mnogo muzičkih žanrova i bukvalno smo ogroman deo života posvetili muzici. Uskoro privodimo kraju i naš muzički studio u Baču gde će se, ako Bog da, rađati nova muzička magija sa raznoraznim poznatim prijateljima iz sveta muzike – otkriva sagovornik portala zrenjaninski.com, koji je od ranog detinjstva igrao i folklor.

Veliki poznavalac i ljubitelj Bitlsa

Zbog profesionalnih obaveza, Zoran nije u mogućnosti da se i danas stopostotno posveti muzici, ali uvek nađe vremena da organizuje svirku sa društvom u Baču ili da gostuje na nekom nastupu u ulozi pevača, gitariste ili klavijaturiste.

– Slobodno vreme uglavnom koristim za druženje sa mojim najbližima, porodicom i prijateljima. Kolekcionar sam ploča, kompakt diskova, knjiga, porculanskih figurica… Veliki sam poznavalac i ljubitelj Bitlsa. Obožavam vikend druženja u Baču uz kafu, priču o muzici, zatim spontano uzimanje gitare, a onda i neiscrpno sviranje do kasnih večernjih sati. Volim i šetnje po prirodi sa bratom. Prosto uživam u svim tim jednostavnim stvarima, koje su za mene najvrednije. Sve što smo u životu postigli dugujemo bezuslovnoj ljubavi, žrtvi, pomoći, odricanju i beskrajnom razumevanju naših roditelja i pokojne babe. Da se milion puta ponovo rodim, želeo bih da imam porodicu koju imam sada – završava ovaj razgovor specijalista vaskularne hirurgije dr Zoran Novaković.

Prijavite se na naš newsletter i jedanput nedeljno najvažnije vesti iz Zrenjanina i okoline stizaće na vašu e-mail adresu.