Dokle god su sove u našem gradu, to je znak da još nismo skroz uništili prirodu
U Zrenjaninu nema sova kao što ih ima u Kikindi, ali i grad na Begeju spada u mesta sa većim brojem ovih ptica.
Podeli vest:
Najčešće sove koje se mogu videti u Zrenjaninu su utine ili male ušare, koje su ime dobile po uškicama, perju na vrhu glave koje podseća na uši.
Sove su strogo zaštićena vrsta ptica, ali i da nisu – lepo ih je imati u gradu.
To su ptice važne u eko-sistemu jer, kako kažu ornitolozi, čine veliku i besplatnu „eko-uslugu“ građanima uništavajući glodare.
PROČITAJTE JOŠ: Udomi, ne kupuj: Lukica je jedna velika maza i pas za poželeti
Zanimljivo je da sove odbacuju iz sebe dve vrste „organskog otpada“. Osim izmeta, kao i sve druge ptice, sove izbacuju i gvalice, ispljuvak u kom su nesvareni ostaci nekog miša koji se tog dana našao na meniju. Sove, inače, dnevno pojedu najmanje 60 grama glodara.
Druga zanimljivost je da sove, kao retko koje ptice, ne prave sopstvena gnezda. Useljavaju se u tuđa ili se smeste u šupljinu drveta.
U Zrenjaninu su se nastanile u naseljima koja imaju puno drveća. Vole da se smeste i u Gradskoj bašti.
PROČITAJTE JOŠ: I hrana za kućne ljubimce uključena u akciju „Najbolja cena“
Ova sova sa fotografije smestila se na drvetu u jednom dvorištu u Maloj Americi. U ovom naselju su koliko-toliko preživele zelene površine i visoko drveće, pa je ono sovama sigurno utočište.
A ornitolozi tvrde da dokle god ima sova, to je znak da još nismo skroz uništili prirodu.
Kliknite na ovaj link i zapratite portal zrenjaninski.com i na Instagramu
Podeli vest:
Sove su u gradu,jer ste posekli sve sume… Unistili ste vi odavno prirodu i vodu u Kikindi.Sada je hlorisete preko mere da bi bila bezbojna,a u isto vreme trujete gradjane istom… Naftagas vas je izbusio kao sir,za jeftinu rudnu rentu koju pojede BG,a vi kupujete demi vodu iz Lidl-a…
Sva sreća pa ima dosta šikara po gradu gde mogu da se smeste.
Znači ovaj nemar i nerad gradskih čelnika ima i dobrih strana.Hahaha…
Посечено, после рата, партизански. Сећам се проф. Бранке, са пољопривредног, која је отприлике пре 45 година, причала о овом проблему и апеловала да се сади дрвеће.
Земљу, без растиња, ветар ће претворити у пустињу.