CRTANJE PO TELU: Kako je deda postao slikarsko platno

Sve popularniji u svetu – body painting, u Vojvodini za sada nema puno poklonika. Jedna od retkih u pokrajini, a jedina u Zrenjaninu, koja se bavi ovom vrstom umetnosti i svojevrsnog performansa je slikarka Ivana Menenćanin.

Pre desetak godina počela je da oslikava ljudska tela, što je zapravo suština body painting-a, i u to vreme teško je dolazila do modela. Nešto novo, često i provokativno, izazvalo je određenu rezervu među Zrenjanincima. Kako je vreme prolazilo, a Ivana nizala više nego zadivljujuće kreacije, oni su počeli da se opuštaju i sami dolaze u njen studio, na Mužljanskoj koloniji. Sve ih je više bilo spremnih da posluže kao „ljudska platna“ ovoj krajnje srdačnoj i veseloj umetnici.

– Bodi artom sam počela da se bavim sasvim slučajno pre deset godina, sa svojim prijateljem i fotografom Tiborom Arvom. Naručili smo boje iz Holandije. One su posebne, antialergijske i skidaju se odmah posle tuširanja, a poprilično su skupe. Bilo je u početku teško naći modele. Te godine smo imali svega dva – tri, sada ih je već podosta „odrađenih“. U poslednje vreme se sami javljaju – priča Ivana za portal „Zrenjaninski“ i napominje da joj saradnici poziraju besplatno.

Ako se ostvare neki planovi, pa bude profesionalno radila bilborde za firme, onda će biti novca i za nju, i za modele.

Suština ove umetnosti je da se posle iscrtavanja po telu modeli fotografišu. Tako nastaju neke od najlepših, najduhovitijih i najprovokativnijih fotki, sa čovekom u prvom planu. Jedno iscrtavanje traje minimum tri, nekada i po šest sati, zavisno od toga šta je autorka zamislila i koliko je to komplikovano za izvesti. Samo crtanje po licu traje oko dva časa. Uglavnom ne razmišlja unapred o tome kakav će joj rad biti, tek kad vidi modela, zamisli u glavi šta će slikati po njemu. Boje nanosi četkicom, a posle telo kiti predmetima od kartona i ostalih materijala koje sama izrađuje.

Među njenim saradnicima najviše je žena, mada se nađe i pokoji muškarac. Za razliku od pripadnica lepšeg pola, koje se povremeno i skinu gole, ovi drugi su do sada bili u kupaćim gaćama. Baš tako je Ivani pozirao i deda Anđelko od svojih sedamdesetak leta.

– Poznajem ga još iz vremena dok sam bila klinka, dok sam se učila slikarstvu. Pozirao je kao model u Udruženju likovnih umetnika. Sada, i u ovim godinama, opet mi pozira. Njemu sam stavljala travu na glavu i oko kupaćeg kostima. Išla sam iza svoje radnje, razgrnula visoku travu i iščupala neku žutu. Kaže on meni: „Pa da, po njoj su pijandure pišale, a sad je meni na glavu stavljaš“. Nije to bilo sve. Nismo razmišljali o biljnim vašima. Kad je on posle počeo da se drapa, prosto da me ubije. Oprostio mi je, sad će ponovo da mi pozira, biće isposnik u lancima, sav izranjavan – smejući se, prepričava nam Ivana jednu od anegdota vezanih za njen posao.

A zaista ih je puno. Kao model poslužila joj je i – majka. Nju je bojama transformisala u crnkinju, izvela je na ulicu i fotografisala kako prosi pred rođenom kućom! Ovakvi performansi bude veliku pažnju komšija i prolaznika, a Ivana i njeni modeli se dobro zabavljaju.

Ivana drži Klub umetnika i ljubitelja umetnosti „Alisin kutak“ u Ulici Radnoti Mikloša 46a, gde se svi zainteresovani mogu edukovati o slikarstvu i body artu.