DRAMATIČNI OBLICI ISPOLJAVANJA PORODIČNOG NASILJA

ZRENJANIN – Jedna od najozbiljnijih tema kojima će se društvo u Srbiji baviti u narednim godinama, a možda i decenijama, svakako će biti nasilje u porodici, koje se manifestuje u raznim oblicima, ali najčešće kao zlostavljanje bračnog druga. I to po pravilu, muškarca nad ženom.

Učestalo nasilno ponašanje u porodici, iz bilo kojeg razloga da se javlja, nije novina u našem društvu. U prethodnim godinama i decenijama bilo ga je sigurno i više, ali nikada nije imalo ovako dramatične oblike ispoljavanja, sa višestruko težim posledicama po žrtve. A dani u kojima vest o brutalnom ubistvu, ili ubistvima, člana porodice ili više njih, nisu na naslovnim stranama, izuzeci su koji potvrđuju pravilo – da smo društvo sa visokim stepenom učestalosti nasilja u porodici, sa najtežim posledicama. I to podjednako u urbanim sredinama i u najvećim zabitima.

Za ovu temu Zrenjanin je značajan kao grad u kojem se rodila ideja o zajedničkom delovanju svih nadležnih institucija lokalne samouprave, u sprečavanju nasilja nad ženama i u porodici. Model delovanja, koji je iniciran još pre 10 godina od strane zrenjaninskog tužilaštva, sa tadašnjim zamenikom tužioca Aleksandrom Josimovićem kao promoterom, podrazumevao je združenu akciju sa policijom, sudovima, Centrom za socijalni rad i zdravstvenim ustanovama, sa precizno podeljenim zadacima, uz redovne nedeljne sastanke, na kojima su razmenjivani podaci o slučajevima nasilja u porodici.

Svaki slučaj posebno je razmatran, iznošena su sva saznanja i detalji, predlagane su mere koje je trebalo preduzeti i takav pristup davao je rezultate. Broj prijava za nasilje u porodici, međutim, rastao je iz godine u godinu u ovom delu Banata. I što je najgore, nasilje se manifestovalo sa sve težim posledicama. Kao da je kod određenog broja nasilnika činjenica da im žrtve izmiču, stvorila frustraciju i bolesnu želju za krvavim obračunom.

Evo samo nekoliko poslednjih slučajeva – u martu prošle godine ubica iz Lukićeva bejzbol palicom usmrtio je svoju nevenčanu suprugu, 23. juna prošle godine, ubica iz Banatskog Dvora ubio je svoju devojku, inače trudnu, pa je izvršio samoubistvo skokom pod automobil u pokretu. U februaru ove godine G. Č. iz Bečeja ubio svoju suprugu… A najstrašniji zločin dogodio se u Žitištu prošle godine, kada je pomahnitali ubica rafalima iz automatske puške ubio svoju bivšu suprugu, i još četvoro ljudi.

Deset godina od početka primene, zrenjaninski model borbe protiv nasilja praktično je ugrađen u Zakon o sprečavanju nasilja u porodici. Od stupanja na snagu Zakona, paradoksalno, broj slučajeva ovog tipa nasilja u Zrenjaninu, još je veći.

Naša sagovornica iz Centra za socijalni rad u Zrenjaninu, Svetlana Grbo, koja je i član gradske Grupe za koordinaciju, smatra da razlog za taj fenomen nije u rastu nasilja, već u činjenici da je ono sada mnogo vidljivije.

– S obzirom na to da se grupa za koordinaciju sastaje jednom nedeljno, prosečno na sastancima razmatramo oko 20 prijavljenih slučajeva nasilja u porodici, za prethodnu nedelju. Tako da je to oko osamdeset predmeta mesečno – napominje Svetlana Grbo.

To je blizu hiljadu slučajeva za godinu dana. Mnogo za gradsku teritoriju sa oko 120.000 stanovnika, posebno kada se uzme u obzir i podatak da je za samo prvih mesec dana primene zakona zrenjaninska policija izdala 38 naredbi nasilnicima.

Šta će, sa novim zakonom, biti od presudne važnosti za smanjenje nasilja a posebno teških posledica, u narednom periodu, jedno je od pitanja.

Za ubuduće, osobito je važno da se žrtve odmah usmeravaju na policiju, upozorava naša sagovornica, jer od toga zavisi brzina delovanja, koja je u nekim slučajevima pitanje života i smrti.

– Važno je da se prijave podnose Policijskoj upravi, pošto od stupanja na snagu zakona policija ima ovlašćenja da izrekne hitne mere. Policija je dužna da u roku od osam sati izvrši procenu i donese odluku o tome da li će izreći hitnu meru. Ukoliko proceni da postoji rizik, ima nadležnost da odmah donese hitnu meru kojom može da udalji počinioca iz kuće, ili da mu zabrani prilazak i kontaktiranje sa žrtvom nasilja, takođe može da izrekne u isto vreme obe mere – kaže Svetlana Grbo.

Ona ukazuje i na ulogu medija u tretiranju nasilja, koja bi morala biti drugačija.

– Bilo bi mnogo bolje da mediji imaju drugačiji pristup, da se ne bave samo lošim ishodima i to na senzacionalistički način. Trebalo bi više promovisati nenasilne obrasce ponašanja, pozitivne relacije unutar porodice kao uzor. I moramo da ohrabrujemo žrtve da ne prihvataju da budu žrtve. Jer, često su situacije da sistem odradi sve, a onda žrtva iz straha odustane – napominje Grbo.

Zbog čega je bitno neke tradicionalne obrasce u društvu menjati, naša sagovornica objašnjava  i činjenicom da nasilje i dalje, u gotovo sto odsto slučajeva, prijavljuju direktne žrtve, dok okolina ima tradicionalni stav nemešanja, po principu – to je njihova stvar. Čak i kada ima prijava od građana, po pravilu su anonimne. Sreća je da ipak policija i sve institucije i u tom slučaju kreću u akciju i rade proveru.

Kao najveće ograničenje za efikasnije delovanje u zrenjaninskom Centru za socijalni rad, Svetlana Grbo vidi nedovoljan broj ljudi. Ona precizira da se 26 ljudi iz zrenjaninskog Centra bavi problematikom nasilja u porodici, a da čak i rešenje nadležnog ministarstva o broju zaposlenih ne može da se ostvari, zbog zabrane zapošljavanja. Centar će, inače, zbog poslednjih poznatih slučajeva nasilja, pojačati mere obezbeđenja i kroz video nadzor i angažovanjem neke agencije za obezbeđenje, putem tendera.

Na žalost, Zrenjanin je, ne svojom voljom, primer i za promenu u lošem pravcu, za jedan model koji se potvrdio u praksi kao veoma delotvoran.

– Videlo se da najveću prepreku izlasku žrtava iz nasilničkog okruženja, predstavlja ekonomska i egzistencijalna zavisnost od nasilnika. Taj problem je još izraženiji ako postoje maloletna deca, koje žrtva ne može samostalno da izdržava. Da bi se olakšalo prevazilaženje ove ozbiljne prepreke, inicirano je otvaranje posebnog računa pri Centru za socijalni rad, odnosno stvaranje svojevrsnog fonda za pomoć žrtvama porodičnog nasilja. Fond postoji od 2009, a sredstva obezbeđuje Opštinsko javno tužilaštvo primenom načela oportuniteta. U praksi, kao vid sankcije, nalaže se počiniocima pojedinih krivičnih dela da novčana sredstva uplaćuju u korist ovog humanitarnog fonda. Iznos ove pomoći procenjuje i odobrava Centar za socijalni rad. U poslednje dve godine obezbeđeno je 1,4 miliona dinara za materijalne potrebe žrtava porodičnog nasilja u Zrenjaninu, što uz dodatnu pomoć ustanove Sigurna kuća predstavlja veliku podršku žrtvama nasilja u osamostaljenju – reči su tadašnjeg zamenika Opštinskog javnog tužioca u Zrenjaninu Aleksandra Josimovića, nakon što mu je 2013. godine iz Vlade AP Vojvodine uručeno godišnje priznanje za inovativni model borbe protiv porodičnog nasilja.

U međuvremenu, račun fonda koji je bio punjen načelom oportuniteta sve je prazniji, jer novac odlazi na zbirni račun pod kapom Ministarstva, a odatle se mnogo teže vraća.

I na kraju, da će i ubuduće biti teško izboriti se sa najpogubnijim oblikom nasilja, govori podatak da su na poslednjoj nedeljnoj konferenciji za novinare u zrenjaninskom Osnovnom tužilaštvu medijima prosleđena četiri predmeta, i sva četiri odnose se na nasilje u porodici

Zaključak, uz zakone i sve što je do sada preduzeto i što se i dalje preduzima, možda je i za rešenje ovog problema potrebno zakazati izjašnjavanje, nove predloge pa konsenzus svih relevantnih društvenih činilaca.

NAPOMENA: Ovaj tekst je napisan u okviru projekta „Mreža 21“, koji finansira Evropska unija, a koji sprovodi Radio 021 iz Novog Sada, u saradnji sa portalom zrenjaninski.com!