Žetva pšenice: Na parcelama Gorana Kovačevića prosečan rod 8,5 tona po hektaru

Žetva pšenice u srednjem Banatu privedena je kraju. Na parcelama Gorana Kovačevića, poljoprivrednog proizvođača iz Hetina, prosečan rod je 8,5 tona po hektaru. No, nije na svim parcelama pod žitom tako.

PROČITAJTE JOŠ: Afrička kuga svinja: I Banatski Dvor na spisku zaraženih područja

– Prinosi jako variraju, od izuzetno loših pa čak i do rekordnih. Naime, vremenske prilike tokom setvenog roka uslovile su da, zbog nedostatka kiše u drugom delu oktobra, dođe do toga da pšenica niče u dva talasa. To se dogodilo iako je setva obavljena u predviđenom roku a sve površine zasejane u relativno bliskom intervalu. Posebno je bila izazovna proizvodnja kod nas čije je žito niklo kasnije. Nicanje je bilo veoma nejednako i razlike u razvoju su bile očigledne skoro sve do pred fazu klasanja. Tek tada su se usevi „sustigli“ i izjednačili – komentariše za portal zrenjaninski.com Goran Kovačević.

Naši ratari u izvesnoj meri i dalje rade po inerciji

Dodaje i da je pšenica iz tog kasnijeg roka nicanja ove godine bila komplikovanija što se tiče fungicidne zaštite. Usled rasporeda padavina i samog razvoja useva, u periodu pred klasanje i tokom njega, došlo je do velikog vremenskog raskoraka između prvog i drugog fungicidnog tretmana. Zato je bilo neophodno uraditi i jedan međutretman.

– Uradili smo međutretman prvi put ovog proleća, i to u veoma kratkom vremenskom razmaku od nekih sedam do deset dana. To je očigledno mnoge proizvođače zbunilo i navelo da se odluče za samo jedan drugi tretman koji je bio ili prerano ili prekasno. Rezultat toga je da imaju od 30 do 50 odsto manje prinose od onih koji su zaštitu pšenice uradili u skladu sa realnošću, a ne u skladu sa kalendarom – navodi Kovačević.

On dodaje da se, nažalost, pokazuje da naši ratari u izvesnoj meri i dalje rade po inerciji.

Kliknite na ovaj link i zapratite portal zrenjaninski.com i na Instagramu

– Još uvek ne pridaju punu pažnju zaštiti pšenice od bolesti, što je jedan delikatan posao u kojem se mora razumeti i biologija useva i biologija patogena. Kod nas se blagovremena zaštita od bolesti pokazala dobro, što je rezultiralo prosečnim prinosom od skoro 8,5 tona po hektaru – ističe Goran Kovačević.

Prijavite se na naš newsletter i jedanput nedeljno najvažnije vesti iz Zrenjanina i okoline stizaće na vašu e-mail adresu.