• Zdravko Milićev iz Tomaševca odlučio je da se okuša u proizvodnji posebne vrste paprike

    Treću godinu Milićevi na njivi proizvode žutu papriku baburu, a sada, na pola jutra, i čuvenu, blago ljutu somborku.

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
    Zdravko Milićev iz Tomaševca odlučio je da se okuša u proizvodnji posebne vrste paprike
    Foto: Privatna arhiva

     

    Zdravko Milićev iz Tomaševca, sela na teritoriji grada Zrenjanina, odlučio je da se okuša u proizvodnji jedne posebne vrste paprike – somborke.

     

    – I pored velikih vrućina, paprika se na njivi dobro drži. Već smo imali dve berbe, spremamo se i za treću. Problem nisu temperature, koliko topao vetar, koji je karakteristika ovog dugog sušnog leta – priča za portal zrenjaninski.com Zdravko Milićev.

     

    Somborku uglavnom prodaje otkupljivačima a jedan, manji deo, uspeva da proda i na malo.

     

    PROČITAJTE JOŠ: Složna porodica Stankov iz Farkaždina vredno radi na svom poljoprivrednom gazdinstvu

     

    – Bolje je kad se prodaje na malo, cena bude veća i za 20 – 30 dinara po kilogramu. Najveći deo ipak kupuju nakupci, koji opet imaju specifične zahteve. Mnogi, na primer, ne znaju da somborka mora da bude potpuno žuta. Ako je plod krenuo, kako mi kažemo „u roze“, neće je uzeti niko. Zato se bere ručno i to je najteži deo posla – ističe Milićev.

     

    Naš sagovornik kaže da je proizvodnjom paprika počeo da se bavi od muke.

     

    – Imali smo u štali 70 krava i sve smo prodali pre nekoliko godina, jer od mlečnog govedarstva hleba nema, samo robija. Ostavio sam u štali četiri krave, ni sam ne znam zašto, valjda da imamo naše mleko, sir, june… Ni to se ne isplati. U Tomaševcu je nekad bilo 2.000 krava, sad ako ih ima 500 – ističe Milićev.

     

    paprika
    Foto: Privatna arhiva

     

    I povrtarstvo je samo da se premosti.

     

    – Mi smo svi na njivi od jutra do mraka. Imam dvojicu odraslih sinova, jedan će na jesen na fakultet, jedan je u srednjoj školi, a ćerkica ima sedam godina. Kad završim sa poslovima na njivi, na jesen, odoh u Austriju da radim i zaradim. Od poljoprivrede nas sedmoro u kući ne može da preživi. I sigurno neću dozvoliti da mi sinovi od njive žive. Oni sve rade sa nama, sve znaju da rade, na njivi su po ceo dan, ali od toga ovde života nema – poručuje Zdravko Milićev.

     

    Kliknite na ovaj link i zapratite portal zrenjaninski.com i na Instagramu

     

    Ističe da su nam pijace preplavljene povrćem iz Albanije i ko zna još odakle, a domaći proizvođači propadaju.

     

    – Ako želi domaću proizvodnju, država mora da zaštiti male proizvođače. I da im kontinuirano pomaže. Sela su sve starija, mladi odlaze, a kako i ne bi. Nisam siguran da Zrenjaninci znaju da mi u selu lekara imamo svakog drugog dana, a i pošta je otvorena svaki drugi dan. Ni bankomat nemamo, eto kako živimo. U selu je prodato hiljadu kuća poslednjih godina, ali kuće kupuju Beograđani koji dolaze da uživaju, a ne da bi se bavili proizvodnjom. I kad moja deca odu, mi ćemo ugasiti poljoprivredno gazdinstvo. I nećemo biti jedini – završava razgovor Zdravko Milićev. 

     

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
  • Prijavite se na naš newsletter i jedanput nedeljno najvažnije vesti iz Zrenjanina i okoline stizaće na vašu e-mail adresu.

    Komentari 6

    1. Sve što je bilo biće.Vratiće se iz grada u selo ,moliće za stopu zemlje a na seljaku je da se ne uzvisi u njihovoj nevolji jer zemlja je za sve izvor života.
      Vreme ističe i ubrzo će gradovi opusteti.

    2. A zašto na zimu u Austriju kad Vučić tvrdi da se i u Srbiji super zarađuje i živi?

    3. To ovi svetski upravljači i hoćeda svi pogase domaćinstva i odu kod njih da budu sluge pa će onda da bez metka zagospodare Srbijom

    4. Odgovara ovoj vlasti da samo stari ostanu u selu, to je njima glasačka mašina. Oni žive sa penzijom od 16000, pa im pred izbore daju neku crkavicu. Podele im bajati, uvozni, pirinač i kojekakve gluposti, nahrane ih lažnim obećanjima i oni su srecni. Umru u nadi da će biti bolje, a ovi ostanu da vladaju 100 godina. Koga je briga za poljoprivredu, od toga oni nemaju koristi.

    5. Mozda bi bilo bolje da narucite koji kilogram paprike od coveka, umesto sto filozofirate o smislu zivota i o tome koliko je sve lose, a jeste lose. Dogovorite se skupite narudzbine da bude par stotina kg da se coveku isplati da vam donese po pristojnoj ceni ili posalje vec nekako. Umesto sto prodaje papriku nakupcima za 30 dinara, a vi je posle kupujete po radnjama i pijacama za 150-200 dinara.

    Napiši komentar

    Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


    NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 96H

    Ostalo iz kategorije Poljoprivreda