Ugledni ovčari pokazali najbolje primerke iz svojih stada (Foto)
Broj ovaca u Kumanu u odnosu na prethodne godine je povećan. Većina ovaca je umatičena, a to je rezultat, pre svega, uvođenja subvencija. One, istina, kasne ali njihov iznos od 7.000 dinara po ovci stimuliše ovčare da uvećavaju svoja stada. Najveću korist kumanački ovčari imaju od prodaje jaganjaca, a zatim ovčjeg mesa nakupcima i klaničarima. […]
Broj ovaca u Kumanu u odnosu na prethodne godine je povećan. Većina ovaca je umatičena, a to je rezultat, pre svega, uvođenja subvencija. One, istina, kasne ali njihov iznos od 7.000 dinara po ovci stimuliše ovčare da uvećavaju svoja stada. Najveću korist kumanački ovčari imaju od prodaje jaganjaca, a zatim ovčjeg mesa nakupcima i klaničarima. Manje koristi imaju od prodaje vune a najmanje od mleka, jer ovčje mleko ne otkupljuje niko, pa se ovce i ne muzu.
Tako bi, ukratko, mogao da glasi raport sa „Dana ovčarstva“ koji su juče, u organizaciji Udruženja „Vanj“, održani u Kumanu. Osim što su ugledni ovčari pokazali najbolje primerke iz svog stada, na etno tradicionalnoj manfestaciji , kako su je nazvali organizatori, održano je i takmičenje u pečenju jaganjaca na ražnju i u šišanju ovaca. Bila je to prilika da i folkloraši i članovi KUD-a „Jovan Aćimović“ iz Kumana pokažu šta znaju. I, naravno, da se domaćini i njihovi gosti, dobro provedu i provesele.
– Za selo i naše udruženje ova manifestacija ima veliki značaj jer je to prilika da se okupimo, pokažemo čime raspolažemo, ispričamo i provedemo. U Kumanu ima oko 3.000 ovaca i to je u odnosu na pre desetak godina znatno povećanje – kaže predsednik udruženja „Vanj“ Milan Kaluđerski.
Jedan od najvećih problema naći čobana
Ivan Grujin iz Novog Miloševa, najveći odgajivač cigaje u Vojvodini, kaže da se ovčarstvom bave – entuzijasti.
– Imam stado od 250 ovaca autohtone rase cigaja. Držim ovce jer to volim. Ljudi misle da je to unosan posao, pre svega zbog subvencija. Ali, od od subvencija mi plaćamo i veterinarsku i savetodavnu službu i dodatne potrebe. Cigaja je ovca s naših prostora. Stado izađe na pašu 1. marta i u tor se vraća polovinom novembra. Izdržljiva je ovo rasa, zdrava, nema previše zahteva. Prodajem jaganjce i ovce, na žalost ne i mleko, jer nikom ne treba mleko, pa ovce i ne muzemo – objašnjava Grujin i dodaje da je jedan od najvećih problema naći čobana.
– Ni plata od 50.000 dinara, plus hrana, nije garancija da te čoban neće preko noći ostaviti a onda ne znaš šta ćeš. Ipak, ovce ti uđu u krv i od njih ne možeš da odustaneš – navodi Grujin.
To misle i njegove kolege iz Torka, Sutjeske, Farkaždina, Kumana i ostalih mesta koji su juče izveli svoje ovce na „Dane ovčarstva“ u Kumanu.