U BAŠTI SA IZABELOM: Pripremite jednostavno đubrivo od koprive
Ova biljka je bogata mineralima, gvožđem i azotom
Kopriva je najpoznatije lekovito bilje, koje raste u skoro svim krajevima. Nju možemo itekako iskoristiti i u povrstarstvu, za zaštitu biljaka od insekata, ali i kao prirodno đubrivo.
Kopriva je bogata mineralima, gvožđem i azotom. Priprema đubriva od koprive je jednostavna, a koprivu možemo sami pronaći u prirodi, ništa nas neće koštati, osim možda par prolaznih plikova ukoliko ne budemo bili pažljivi prilikom branja. Ona žari i pecka svojim biljnim sokovima.
Kao što smo već napisali, kopriva raste na zapuštenim mestima, pored puteva, ali prilikom branja treba voditi računa sa kog mesta se bere kopriva. Ukoliko se ona nalazi pored saobraćajnice, puna je olova, pošto to odlično upija, tako da će se postići kontraefekat. Treba da tražimo nezagađenu koprivu.
Prema savetima stručnjaka, đubrivo od koprive treba pripremiti u drvenom buretu, ali može poslužiti i plastično bure (nikako metalno). Pošto se prilikom fermentacije stvara neprijatan miris, odaberite adekvatno mesto za odlaganje posude sa koprivom. Posudu ne smete zatvoriti skroz, jer tečnost mora da diše.
Postupak pripreme kopriva za đubrenje:
Koprive – 1 kg svežih listova koprive ili 300 g sušene koprive treba potopiti u 10 litara vode (najbolje u kišnicu, ali može poslužiti i odstajala voda), i treba ostaviti u vodi sve dok đubrivo ne prestane da peni. Za to vreme ga treba svakodnevno promešati drvenim štapom.
Nakon dve nedelje vrenje će se završiti i pena će prestati da se pojavljuje. Prestanak stvaranja pene na površini znak je da je đubrivo spremno za upotrebu.
Nakon toga, đubrivo treba procediti i razrediti desetostrukom količinom vode, a zatim time zalivati okolinu biljaka. Ostatak mase možete rasporediti na zemlju oko biljaka.
Za vreme intenzivnog rasta, možete vršiti đubrenje povrća jednom nedeljno.
Izabela Kiš