U Banatu je kotarka a u Sremu kotobanja, ali ima istu namenu
U Banatu je kotarka a u Sremu kotobanja. Ali, ima istu namenu: da se u nju lageruje kukuruz i to samo onaj u klipu. Zato je pravljena tako da što duže preko dana ima sunca. U prosečne kotarke moglo je da stane i do 150 metara kukuruza. Gradila se od letvica, obično bagremovih. Krov […]
U Banatu je kotarka a u Sremu kotobanja. Ali, ima istu namenu: da se u nju lageruje kukuruz i to samo onaj u klipu.
Zato je pravljena tako da što duže preko dana ima sunca. U prosečne kotarke moglo je da stane i do 150 metara kukuruza. Gradila se od letvica, obično bagremovih. Krov je prvo bio od trske, a onda od biber crepa.
PROČITAJTE JOŠ: Klikeri – pomalo zaboravljena a nekad omiljena dečija igra
Kukuruz se prilikom istovara, a za to je uvek služila moba, morao dobro očistiti od ljuštike i svile, da se u njih, zimi, „ne legu miševi“.
Obično je kotarka gore, a dole su mogli biti svinjci, kokošinjci ili letnja kujna i špajz.
Kotarka se u jesen napuni, a onda se tokom godina prazni. Kukuruz se skida u korpama, pa se kruni ručno, zimi u kujni.
Imućniji su imali i ručni krunjač, pa je posao bio lakši nego kad se kruni ručno.
Na proleće, ili početkom leta, zove se čovek koji ima krunjač, pa se okruni sve što je u kotarci preostalo.
Pratite portal zrenjaninski.com i na Instagramu
Kotarke su danas, uglavnom, prazne. Krunjači se čuvaju u muzejima. Kukuruza, naravno, ima, ali se kombajnira na njivi i pravo sa njive završava u velikim silosima.
Prijavite se na naš newsletter i jedanput nedeljno najvažnije vesti iz Zrenjanina i okoline stizaće na vašu e-mail adresu.