SVI ČLANOVI PORODICE ĆUK VREDNO RADE U MINI MLEKARI
BANATSKO KARAĐORĐEVO – Stado od sto koza, mini mlekara pri porodičnom gazdinstvu u Banatskom Karađorđevu, vredna porodica Ćuk i – eto kozjeg sira koji se za manje od decenije lepo pozicionirao na tržištu u regionu. – Već 12 godina smo u kozarstvu, mleko smo prvo prodavali a onda smo krenuli u proizvodnju sira. Sada imamo stado […]
Podeli vest:
BANATSKO KARAĐORĐEVO – Stado od sto koza, mini mlekara pri porodičnom gazdinstvu u Banatskom Karađorđevu, vredna porodica Ćuk i – eto kozjeg sira koji se za manje od decenije lepo pozicionirao na tržištu u regionu.
– Već 12 godina smo u kozarstvu, mleko smo prvo prodavali a onda smo krenuli u proizvodnju sira. Sada imamo stado od 100 koza i mini mlekaru. Uz kozji, pravimo i kravlji sir od mleka koje preuzimamo – priča za portal zrenjaninski.com Milan Ćuk, koji sa suprugom i troje fakultetski obrazovane dece, sve sa podeljenim ulogama, proizvodi i plasira do kupaca brend „Sir za svaki dan“.
Kozje mleko samo po sebi je preporučljivo a kada se dobija od koza koje se hrane zdravo, senom i lucerkom koja se ne prska, onda i sir mora biti vrhunski. A ova porodica proizvodi ga u svim varijantama.
– Pravimo sve, od čuvene ličke base, mladog kravljeg i kozjeg sira, sira u kriški, pa rikote, do starog ličkog trapista, koji može biti i dimljen. Zatim kačkavalj, dimljeni i rolovani, koji ima i dodataka, po ukusu, začinskog bilja ili ljute paprike – kaže Milan.
Naš sagovornik ističe da on pravi čist kravlji ili kozji sir, ne meša jedan sa drugim.
– Ima ljudi koji su alergični na kravlje mleko i mlečne proizvode, što nije slučaj sa kozjim, i svako mešanje bi im naškodilo – objašnjava on.
Odgovoran odnos prema kupcima njihovih proizvoda uzvraćen je poverenjem potrošača. Na pitanje gde plasira svoje proizvode, Milan kaže da su to lokalne pijace, ali jedanput nedeljno odnosi sir u Beograd, po porudžbini, kao i u Novi Sad. Pojavi se povremeno i na nekoj manifestaciji, kao što je to bilo nedavno u Belom Blatu, gde je sav sir rasprodao za manje od dva sata. Posao sada ide već uhodano, ali ostaje žal što država ne pomaže dovoljno ovakvu vrstu proizvodnje.
– Subvencije za prošlu godinu još nisu isplaćene i to obeshrabruje i ne podstiče naš trud. Ovo je posao koji se radi 365 dana u godini, u stočarstvu i mlekarstvu nema godišnjeg odmora ni bolovanja, a podrške niotkud – žali se Milan.
Podeli vest:
