Stevanu Mavrenskom je salaš u Melencima bio sve na svetu, a sad je došlo vreme da se rastanu
Ne zna kako će bez salaša, bez ovaca i pulina, ali došlo je vreme da se rastanu.
Podeli vest:
Zna da više ne može, a ne želi da gleda kako salaš propada. Zato je odlučio da ga proda. Kaže – ko ga kupi neka mu je sa srećom. Ali, kad priča o svom salašu, Stevan Mavrenski iz Melenaca, sela kraj Zrenjanina, ne može a da ne pusti suzu.
– Ovce su me dizale u životu, od sluge su napravile domaćina. Ne mogu život bez ovaca da zamislim, bez njih i salaša, ovog neba i ove zemlje, ali više ne mogu – tako počinje priču za portal zrenjaninski.com Stevan Mavrenski.
Od svoje šesnaeste godine Steva je sa ovcama. Prvo kao čobanin, a onda, malo-pomalo, kao gazda.
– Moj otac je bio agrarac, stariji znaju šta je to. Bili smo sirotinja. Kad sam se vratio iz vojske, gledao sam šta ću, kud’ ću, morao sam nešto stvoriti. Pa sam krenuo da čuvam tuđe ovce, a od prva dva jagnjeta polako sam pravio svoje stado. Jedne godine ćutim, pa dogodine nešto kupim i tako… Širio sam i dužio koliko mi jorgan pušta – priseća se Steva.
Od škole ima sedam i po razreda. Jedva je čekao da se škole kurtališe, samo je hteo da radi, da stvori nešto svoje. Mlad se i oženio, sa 17 godina, jer je, kako kaže, hteo da bude svoj čovek. Čim je došao do nekih novaca, kupio je svoj prvi salaš, niz drum.
– Mnogo se više isplati držati ovce na salašu. One su na pašnjaku od 1. aprila do 29. novembra, to je mnogo jeftinije nego ih hraniti u štali, u selu – dodaje naš sagovornik.
Ovce su mu „kupile“ zemlju, bolju kuću u selu i mehanizaciju. Pomislio je da bez njih može, pa je taj svoj prvi salaš prodao. I pokajao se.
– Shvatio sam da bez salaša nisam srećan. Kad sam čuo da se prodaje ovaj salaš u Ostrovu, koji je bio zadružni i koji je propadao, ja sam ga kupio. Pa sam i to iz pepela podizao, moje ovce i ja… Onda sam kupio i krave. Najviše sam imao oko 300 ovaca i 80 krava. Čuvala su ih četiri čobana, na smenu. Kuću sam sredio, da svaki čoban ima svoju sobu, kuhinju, samo kupatilo nisam stigao. Pa sam podigao mali park, napravio senik, pa opravio torove i šupe, stavio solarne panele da ima struje na salašu. Napravio bunar za stoku i bunar za ljude – zbori Steva.
PROČITAJTE JOŠ: Prodaje se zemljište u građevinskom području – parcela se nalazi na delu obilaznice
Sa ovcama je imao tri useva, mleko, vunu i jaganjce. Prodavao je mleko, i ovčije i kravlje, prodavao vunu i po dvesto jaganjaca godišnje, štedeo i stvarao.
– Ovčije mleko više niko ne otkupljuje, o vuni i da ne govorim. Još samo jaganjci imaju mušterije i neku cenu – dodaje Steva.
Danas Steva ima 78 godina, počeo je i da poboleva i više ne može da radi ono što najviše u životu voli. Smanjio je stado ovaca, krave više i ne drži, a sad je došlo vreme i da salaš dobije novog gazdu.
– Kad se okrenem, ja sam zadovoljan. Meni kapital nije ostavio deda, sve što sam stvorio – stvorio sam sa svojih deset prstiju. Od ništa sam stvorio išta. Dugo mi je trebalo da postanem ravan sa drugima, a želja da imam nešto što je moje celog me je života terala napred. Tužan sam što je sa tim životom sada gotovo, ali mislim da je čovek pametan i ako zna kada da kaže „sad je kraj“ – završava svoju priču Stevan Mavrenski iz Melenaca.
Podeli vest:
