Slavko Kolarov iz Orlovata danas je jedan od retkih odgajivača gusaka

Slavko Kolarov iz Orlovata jedan je od retkih odgajivača gusaka u ovom delu Banata. Gusaka, koje su nekad krasile šorove Tomaševca, Orlovata, Botoša i obale Tamiša, sve je manje.

– To je, između ostalog, zato što od sela hoćemo da napravimo grad, pa guske više ne smeju da idu ulicama. A Tamiš su okupirali pecaroši, pa kad pustiš guske na reku, može da ti se desi da se pola jata ne vrati – priča Kolarov za portal zrenjaninski.com.

Ima gusaka u dvorištima, ali tek za domaću potrošnju i, ako nešto pretekne, za pijacu. O ozbiljnijim količinama više niko ne razmišlja. I Slavko guske gaji za priplod, odnosno zbog jaja i dalje prodaje guščića.

– Imam 25 komada rasnih gusaka, francuski tuluz i sevastopolj, koje godišnje daju između 30 i 50 jaja. Imam svoj inkubator i znam kako da se iz jaja izlegu guščići, pa ih dalje prodajem proizvođačima. Ne ume svako da izleže gušče. Moja jedna guska košta 250, a gusak i 300 evra. To su guske orijaši, velike i teške, robusne – kaže Slavko.

Matično jato kod Slavka je stiglo iz Danske. O selekciji se strogo vodi računa. U svetu se radi i veštačka oplodnja. Guske su danas nauka.

– To ne treba da čudi. Osim mesa, koje je specijalitet, tu je nadaleko poznata guščija džigerica i, naravno, guščija mast. Jedino se perje više ne traži – kaže Slavko.

Guščija mast veoma tražena

Kod ovih gusaka, koje dostignu težinu i od 10 i više kilograma, bez kljukanja, džigerica teži 800 – 900 grama. Kada se kljukaju (ne više kako su nekad babe radile, to je zabranjeno) džigerica dostigne i do 1,5 kilogram težine.

Guščija mast je posebna priča.

– Čim počnu prvi nazebi, ne mogu da živim od poziva. Traži se guščija mast koja je dobra da ublaži kašalj i bronhitis. Ja guske ne koljem, pa sve te što zovu uputim na svoje kooperante – uz osmeh ističe Slavko i dodaje da kilogram guščije masti košta od 2.000 dinara pa naviše.

Malo je guščara u Vojvodini, jer kako kaže Slavko, za manje odgajivače papirologija koja je potrebna za ozbiljniju proizvodnju i prodaju je ogromna.

– Treba vam hiljadu i jedan papir, ljudi odustaju – dodaje on.

To je tako kad je reč o rasnim guskama. One obične, domaće bele, retko da se mogu negde i videti.

– Pre se u Orlovatu na svakom ćošku okupljalo omanje jato, pa sve zajedno na Tamiš. Danas se tek pokoje jato domaćih gusaka može videti u potamiškim selima, a najviše u Uzdinu. Jedino se još u Uzdinu gaje domaće bele guske na veliko – zaključuje Slavko Kolarov, odgajivač rasnih gusaka iz Orovata.