• Slavica Pavanić u Aleksandrovu gaji damask ruže: Nove ideje samo naviru

    Slavica Pavanić i njen suprug Davor bave se jednim lepim i mirisnim poslom.

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
    Slavica Pavanić u Aleksandrovu gaji damask ruže: Nove ideje samo naviru
    Foto: Privatna arhiva

     

    Slavica Pavanić, naime, na svom poljoprivrednom gazdinstvu uzgaja ruže, i to ne bilo kakve, nego damask ruže.

     

    I ne samo što ih gaji na hektaru svoje zemlje u Aleksandrovu, selu u opštini Nova Crnja, nego od njih pravi razne proizvode, pa je registrovala i svoj brend „Rosa Vita“.

     

    PROČITAJTE JOŠ: Jelena Đinđić Đorđević: Nisam ni sanjala da će me povrtarstvo činiti toliko zadovoljnom

     

    – Jedna od najvažnijih odluka u životu bila je da ne prodam ništa od porodične zemlje. Morala sam tu da odluku donesem kada su roditelji došli u godine da više ne mogu da obrađuju zemlju. Prvo sam odlučila da je ne prodajem, a tek onda sam smišljala šta će na njoj rasti – počinje priču za portal zrenjaninski.com Slavica Pavanić.

     

    Imala je vremena da razmisli šta će, da dobro istraži mogućnosti i osmisli originalnu ideju, jer je odluku donela u vreme između žetve i nove setve. U potrazi za onim što bi moglo da se nađe na zemlji, izbor je pao na ruže. Pre devet godina posadili su Pavanići na 30 ari prve sadnice damask ruže, kao početak, za učenje i eksperimente.

     

    – Kad pogledamo ružu kao biljku, nema tu nekog velikog i nepoznatog posla. Jesenja i prolećna rezidba, prihrana, čišćenje od korova, naravno ručno, ako želite da imate prirodni proizvod. U kasnijoj fazi, u maju i junu, imamo berbu. Sav ubrani cvet ide odmah na preradu, parnu destilaciju, koja se odvija na našem poljoprivrednom gazdinstvu – nastavlja Slavica Pavanić.

     

    slavica pavanić gaji ruže
    Foto: Privatna arhiva

     

    Najviše angažmana ima na početku branja, a onda u destilaciji. Najveći deo posla obavljaju Slavica i njen suprug, a stariji sin Dalibor uskoči kad god može.

     

    U poslu im pomažu i sezonski berači, koji se angažuju svakog dana, onoliko koliko je potrebno, jer ovaj posao mnogo zavisi i od vremenskih prilika.

     

    – Na našoj plantaži od jednog hektara nalazi se 11.000 stabala i sve su damask ruže, odnosno kazanlik, što je ruža za industriju parfema. Cvetaju jedanput godišnje, od 25 do 28 dana, i beru se svakodnevno. Za jedan kilogram eteričnog ulja potrebno je ubrati i preraditi od četiri i po do pet tona cveta. Pored etričnog ulja, tu je i hidrolat, ružina voda. U popodnevnim satima bere se dodatna količina cveta od kojeg se, termičkom obradom, priprema slatko, sirup, liker, prirodni sapuni – objašnjava naša sagovornica.

     

    rosa vita
    Foto: Privatna arhiva

     

    Dodaje da stalno eksperimentišu i da još nisu istražili šta se sve može napraviti od cveta ove ruže.

     

    – Eksperimentalno smo radili sir sa ružinom vodom, ratluk, sladoled, kolače… U ponudi postoje i suvi pupoljci i latice za čaj ili macarate. Nove ideje naviru kad ste u mirisnom polju i želite svaku laticu da iskoristite. Sigurna sam da će biti novih proizvoda pod našim brendom „Rosa Vita“ – ističe Slavica.

     

    Kliknite na ovaj link i zapratite portal zrenjaninski.com i na Instagramu

     

    A najveća joj je želja da se što više ljudi upozna sa proizvodima damask ruže koje raste u Banatu, u Aleksandrovu.

     

    – Želja mi je da je zaštitimo, zvanično i zakonski, kao naše nacionalno blago. Želim da stvaramo proizvode za kozmetičku, prehrambenu i medicinsku industriju. Da širimo zasade uz poseban naglasak da proizvod mora ostati originalan, prirodan i da po tome budemo jedinstveni i prepoznatljivi van granica Srbije. Mislim da je ideja o sadnji ruža svojevrsna misija i zaista uživam u njoj – završava priču Slavica Pavanić.

     

    rosa vita
    Foto: Privatna arhiva

     

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
  • Prijavite se na naš newsletter i jedanput nedeljno najvažnije vesti iz Zrenjanina i okoline stizaće na vašu e-mail adresu.

    Komentari 0

    Napiši komentar

    Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


    NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 96H

    Ostalo iz kategorije Poljoprivreda