Puno rada a malo radnika: Sve manje proizvođača duvana u Mihajlovu

Mihajlovo je selo na području grada Zrenjanina koje je nekada bilo poznato po proizvodnji duvana. Mnogi meštani su ga sadili, a danas je knjiga spala na nekoliko slova. Jedan od preostalih proizvođača je Albert Guljaš, koji kaže da će ove godine duvan posaditi na 60 ari.

– Najveći problem, zbog kog su sve manje površine pod duvanom, jeste nedostatak radne snage. Kod duvana ima mnogo ručnog, odnosno fizičkog rada, a za neke faze je potrebno angažovati sezonske radnike kojih u selu nema. Otkupna cena duvana nije se menjala poslednjih deset godina i ljudi odustaju od proizvodnje. Oni koji se ipak odluče da ga sade, smanjuju površine – kaže Albert Guljaš za portal zrenjaninski.com.

PROČITAJTE JOŠ: Raspisani konkursi za podsticaje u oblasti poljoprivrede

Kod njega u porodici on je treća generacija koja sadi duvan. Kaže da se ovim poslom i dalje bavi samo zbog porodične tradicije.

– Nekako sam navikao da imam duvan, iako se od njega već dugo ne može živeti. Prevashodno se bavimo povrtarstvom, ali sam na duvan navikao. Volim da ga imam na njivi i dokle god budem imao bilo kakvu računicu, ja ću ga saditi. Koliko je to neizvesna proizvodnja, govori i činjenica da nisam mogao da ugovorenu proizvodnju iskoristim kao zalog za kredit u banci – ističe Guljaš.

Duvan gaji i Robert Tot

I Robert Tot je odlučio da ove godine sadi duvan na dva jutra.

– Bilo je nekad i više. Sadio bih ove godine još manje, ali sam zadužen za folije pa, eto, moram. Nema neke velike računice, jer se cena ne menja godinama, ali mi dobro dođe novac i od duvana. Bavimo se i povrtarstvom i ratarstvom, pa jedno drugo vuče – navodi Tot u izjavi za naš portal i dodaje da je, osim cene, najveći problem sezonska radna snaga koje više nema.

Pratite portal zrenjaninski.com i na Instagramu

Po rečima naših sagovornika, situacija je ista u celom srednjem Banatu. Zainteresovanih za duvan je sve manje, pa otkupljivači, koji idu iz sela u selo, u jednom nađu dvojicu, u nekom po jednog.

Inače, poljoprivrednici su do pre izvesnog vremena sami proizvodili rasad. Sada dobiju gotov, koji početkom maja rasade na njivama. Rasad, naravno, plaćaju, u konačnom obračunu sa fabrikom.

U Mihajlovu se tradicionalno gaji sorta „berlej“, jer na mihajlovačkoj zemlji ne uspeva „virdžinija“. Za „berlej“ nije potrebno imati sušaru, pošto se ova sorta duvana suši na prirodan način.

Prijavite se na naš newsletter i jedanput nedeljno najvažnije vesti iz Zrenjanina i okoline stizaće na vašu e-mail adresu.