Prednost komasacije najbolje se može videti na primeru Botoša

Svaki novi postupak komasacije u našoj poljoprivredi, koja se odlikuje i malim parcelama na kojima se odvija zemljoradnja, donosi višestruku korist za vlasnike zemljišta i za lokalne samouprave, slažu se stručnjaci.

Poljoprivrednici u posedu imaju po više malih njiva koje obrađuju, a u većini slučajeva do oranica teško stižu jer mnoge nemaju nikakav put pa im rascepkane i nepristupačne njive otežavaju obradu i povećavaju troškove proizvodnje.

U postupku komasacije poljoprivednici ne mogu dobiti zemlju koja je udaljena više od one gde je bila pre komasacije, kao ni lošijeg kvaliteta. Mogu dobiti samo zemlju bliže naselju i na manjem broju parcela, koja je istog ili približno istog kvaliteta.

Prednost komasacije najbolje se može videti na primeru Botoša, gde je komasacija lane završena i gde su poljoprivrednici na novim njivama već ostvarili prvu ekonomsku godinu.

– Prosečna veličina parcele u katastarskoj opštini Botoš pre komasacija bila je 1,3 hektar, a sada je malo više od 2,9 – kaže član Komisije za postupak komacasije u Botošu Srđan Krainović. – Pre komasacije bilo je 5.087 parcela, a posle komasacije ih je 2.306. U postupku komasacije bilo je oko 1.000 učesnika, koji su raspolagali sa 6.986 hektara, odnosno 850 vlasnika i 150 suvlasnika njiva. Iz tih podataka vidi se da postupkom komasacije ne dolazi samo do ukrupnjavanja poljoprivrednih parcela već se i značajno smanjuje broj parcela u ataru pa se istovremeno rešavaju i imovinsko – pravni odnosi, dobijaju se novi digitalni podaci premera, stvaraju se uslovi za kompleksno uređenje atara – otvaraju se novi atarski putevi i kanali, zatvaraju se nepotrebni, ostavljaju se površine za podizanje poljozaštitnih pojaseva, obezbeđuju se površine za novoplanirane saobraćajnice…