Prava retkost: Ovca rase bergamo u Konaku ojagnjila petoro jaganjaca
Ovca rase bergamo, iz stada porodičnog gazdinstva Milete Benića iz Konaka, u opštini Sečanj, ojagnjila je nedavno petoro jaganjaca, što je prava retkost. Mileta Benić kaže da je prijatno iznenađen, imajući u vidu da ova rasa jako retko ojagnji više od tri mladunca. – Svi su dobri, zdravi, rastu na radost mame a bogami […]
Ovca rase bergamo, iz stada porodičnog gazdinstva Milete Benića iz Konaka, u opštini Sečanj, ojagnjila je nedavno petoro jaganjaca, što je prava retkost. Mileta Benić kaže da je prijatno iznenađen, imajući u vidu da ova rasa jako retko ojagnji više od tri mladunca.
– Svi su dobri, zdravi, rastu na radost mame a bogami i tate, koji je potomak ovna koji je kod nas stigao iz Austrije, preko Kukujevaca i opravdao sve što smo u njega uložili – uz osmeh priča za portal zrenjaninski.com Mileta, kog smo zatekli na obali Brzave, gde je izveo stado na pašu.
Bergamo potiče iz planinskih delova Italije i Austrije, i ovce ove rase vrlo su otporne na hladnoću. Zato je stado Benićevih, koje broji oko 300 komada, i zimi na paši.
PROČITAJTE JOŠ: Orezivanje voća: Sve više voćnjaka a sve manje stručnih orezivača
– U toru su ovce koje se jagnje, a sve ostale idu na pašu. Em što vole, em što nam prošle godine nije rodila detelina, pa smo umesto 5.000 imali 3.000 bala. Jedan dan idem ja sa ovcama, drugi dan sin. Tu su i dva pulina i jedna pulinka – kazuje Mileta.
Mileta Benić: Put je bio dugačak, naporan i skup
Mileta je u Konak poslom stigao iz Sefkerina. Bio je nastavnik likovnog u školi u Konaku. Kad se približila penzija, odlučio je da penziju dopuni nekim dodatnim prihodom.
– Ovce sam oduvek voleo. Počeo sam skoro od nule, od četiri ovce, da bih stigao do ovog današnjeg broja. Naše su ovce umatičene, ali put je bio dugačak, naporan i skup – priseća se Mileta, kom se u poslu pre nekoliko godina pridružio i sin.
Benićevi će do jeseni završiti salaš u okolini Konaka, jer im se kuća u selu nalazi u takozvanoj zelenoj zoni, u kojoj se ne sme držati veći broj životinja.
– Živimo u selu, a sad moramo da idemo van njega da se bavimo stočarstvom. Jako mi je žao kako se država odnosi prema selu. Ima bar petorica mladih ljudi koji bi se u Konaku bavili ovčarstvom, ali nemaju para za matičenje. A tek umatičeno grlo donosi subvencije. Pitam se zašto država ne pomogne. Zašto mladim ljudima, koji imaju želju i volju, ne da stado od 30 ovaca i ovna, što je minimum za registraciju gazdinstva, sa obavezom da oni za nekoliko godina vrate nekih drugih 30, pa da ih onda država širi dalje – predlaže Mileta Benić.
Svima su puna usta sela i mladih
Kako kaže, svima su puna usta sela i mladih, a ništa se na tome konkretno ne radi.
– Mi u selu imamo udruženje stočara. Pre izvesnog vremena, od opštine smo dobili nekoliko mašina. Sad smo tražili, kao udruženje, od opštine novac, 50.000 dinara za popravke. Kažu nam da ne može, jer nismo sportski klub ili tako nešto, pa ne mogu da nam daju kad nas nemaju u registru. Rekao sam im da nas upišu, mi smo uredno registrovani. Zabadava. Na kraju smo sami platili popravku, ali to pokazuje kakav odnos imaju prema selu koje se prazni – smatra Benić.
On dodaje da njegova porodica jedina ima zemlje, a da su ostali ovčari bezemljaši. I tu bi opština ili država mogle da pomognu ali te pomoći nema, ističe naš sagovornik.
Pratite portal zrenjaninski.com i na Instagramu
Inače, podaci o tome kako se sela prazne su frapantni.
– Kad sam 1974. godine došao u Konak, u selu je bilo 1.500 stanovnika. U školi je bilo 200 učenika od prvog do osmog razreda. Svaki razred je imao dva puna odeljenja. Sada u školi ima ukupno 36 učenika i samo je pitanje dana kada će je zatvoriti, a đaci putovati u Boku ili Sečanj. A ni tamo nije ništa bolja situacija – zaključuje Mileta Benić.
Prijavite se na naš newsletter i jedanput nedeljno najvažnije vesti iz Zrenjanina i okoline stizaće na vašu e-mail adresu.