Porodična firma „Carrots“ sarađuje sa velikim trgovinskim lancem

Da se i u selu može lepo živeti ako se vredno radi, pokazuje primer porodice Patai iz Novog Itebeja, u opštini Žitište. Atila i njegova supruga Ildiko već 22 godine se na porodičnom imanju bave proizvodnjom korenastog povrća, pre svega šaragrepe, peršuna, paštrnka, cvekle… Stoga nije čudno što se njihovo preduzeće zove „Carrots“, ili „Šargarepa“ na srpskom.

– Već više od dve decenije porodično se bavimo proizvodnjom korenastog povrća, a od 2013. to radimo u okviru preduzeća. Imamo proizvodnju na otvorenom, na ukupno 50 hektara – priča Atila Patai za portal zrenjaninski.com.

PROČITAJTE JOŠ: Udruženje proizvođača voća i voćnih rakija okupilo više od sto članova

Prvih godina nije bilo lako. Ne samo što je proizvodnja zahtevna, nego je stalni problem bio plasman proizvoda. Otkada su kvalitetom i kvantitetom uspeli da postanu stalni dobavljači jednog velikog trgovinskog lanca, Pataijevima je malo lakše.

– Sada je lakše, jer imamo obezbeđen plasman. S druge strane, obavezali smo se na kvalitet i količine, što pred nas stavlja nove zadatke. Jedan je izgradnja hladnjače, koja će nam omogućiti da u toku cele godine imamo obezbeđene dovoljne količine kvalitetnog povrća – kaže Atila.

Izgradnja savremene hladnjače trebalo bi da počne u septembru. Tako bi u sledeću zimu „Carrots“ obezbedio dovoljne količine povrća za kontinuirano snabdevanje svojih kupaca.

– Kontinuirano ulažemo u proizvodnju, osavremenjujemo je i posebno vodimo računa o kvalitetu povrća – dodaje naš sagovornik.

„Carrots“ ima stalnu potrebu za radnom snagom

Najveći problem, osim klimatskih promena, što za Pataijeve znači obezbeđivanje dovoljno vlage kad god je ona u deficitu, jeste nedostatak radne snage.

– Imamo stalnu potrebu za radnom snagom. Potrebno nam je u proseku između 25 i 30 radnika, a sve teže ih pronalazimo. Posao nije lak, ponekad zahteva da ste u blatu i vodi, na hladnoći i vetru, ili u pakeraju u istom položaju satima. Nedavno smo tražili administrativnog radnika, bili smo zatrpani ponudama. Kad tražimo proizvodnog, ne možemo da ga pronađemo – ističe Atila.

Dodatni problem je što i Novi Itebej trpi demografsku katastrofu.

– U poslednjih deset godina trećina meštana je otišla u Nemačku i Austriju, u potrazi za boljim životom. Neki se vraćaju ili bi se vratili. Kad su čuli da podižem hladnjaču, verujte da su mnogi rekli, vraćamo se. Što znači, pogon u selu – rešen deo problema. O tome država treba da razmišlja, a ne misli. Država pravi veliku razliku između domaćih i stranih investitora. Ja moram da idem na licitaciju za državno zemljište na kom ću da investiram, i kad ga izlicitiram, ja ću i da ga platim. A strani investitori dobiju zemlju besplatno i infrastrukturu i još subvencije za zapošljavanje. Nismo ravnopravni – smatra Atila Patai.

Atila i Ildiko, inače, imaju dvoje dece. Sin je učenik prvog razreda poljoprivredne škole, ali mu je trenutna preokupacija fudbal. Polaznik je fudbalske akademije u Totovom Selu. Kćerka je još u osnovnoj školi.

Pratite portal zrenjaninski.com i na Instagramu

– Verujem da će sin nastaviti da radi porodični posao, ali još je rano. Fudbal mu je sada najvažnija stvar u životu. Kćerka je još mala. U selu je lepo živeti, ali treba znati da mladi na selu nemaju iste uslove za život kao mladi u gradu. Kada bi se na tome nešto poradilo, verujem da bi i iseljavanje prestalo – smatra Atila Patai.

Prijavite se na naš newsletter i jedanput nedeljno najvažnije vesti iz Zrenjanina i okoline stizaće na vašu e-mail adresu.