OSLOBODITI SE VIŠKOVA ŽITARICA

Proizvođače pšenice i kukuruza prati nevolja i kada je rod „mršav“, ali i kada dobro rodi. Na tržištu je mnogo robe, a zalihe pšenice su posledica dobrih prinosa u poslednje tri godine, smatra Vukosav Saković, direktor Udruženja „Žita Srbije“.

– Dugo sam u ovom poslu i ne sećam se da se u prethodnih trideset godina desilo da su tri uzastopne godine u svetskoj proizvodnji pšenice bile idealne i da su obarani rekordni prinosi i rod. Te tri rekorne godine napravile su zalihe pšenice. Pored finansijske krize u sektoru nafte imamo i visoke zalihe što sve u svemu „gura“ cenu dole. Preporuka proizvođačima je da se oslobode viška jer se bližimo novom rodu – kaže Saković.

– Našim bilansima je bilo predviđeno da izvezemo pšenice negde oko 1.200.000 tona, a kukuruza do dva miliona tona. Za sada smo pšenice izvezli oko 600.000 tona za sedam meseci. Tim dosadašnjim rezultatima čak možemo biti i zadovoljni – smatra Saković.

Problem je što izvoz polako staje i što postoji realna opasnost da u narednih šest meseci bude mnogo manji. Ipak, naš sagovornik se nada da ćemo se „izvući“ i prodati još par stotina hiljada tona kupcima u neposrednom okruženju.

– Ukoliko vremenske prilike u nekom od žitorodnih krajeva ne budu povoljne može se nešto promeniti na globalnom nivou – kaže Saković.

Kod kukuruza je za nijansu teža situacija. Izvoz je značajno manji od očekivanog. U protekla tri meseca imamo najmanji izvoz u poslednjih pet godina.

– Kukuruza je izvezeno oko 300.000 tona. To je manje od jednomesečnog izvoza bilo kojeg meseca oktobra, novembra, decembra koji su udarni meseci. Poređenja radi prethodne godine smo u ta tri meseca izvezli nešto više od milion tona, a sada svega 300.000 tona – pojašnjava Saković.

Moramo uraditi klasifikaciju pšenice po kvalitetnim grupama

– Ovakva situacija na tržištu nateraće nas da klasifikujemo pšenicu. Imamo određenih rezultata, ali to nije ono što bismo želeli i što bismo trebali da imamo. Poređenja radi, prošle nedelje je cena kvalitetne pšenice bila između 19 i 20 dinara, a cena naše prosečne pšenice je između 17 i 18 dinara po kilogramu. Vidi se da je to razlika koja se isplati svima u tom lancu – kaže Saković.

Posao klasifikacije je mukotrpan, a mi smo na početku. Ne mogu se svi ni baviti tim poslom, podseća Saković i dodaje da skladištari moraju da ispune određene preduslove, da imaju bar nekoliko usipnih koševa i više ćelija za razdvajanje.

– To nemaju svi, ali dobar deo velikih skladištara i mlinara imaju uslove i očekujemo da upravo oni urade više. Veoma je bitno da proizvođači znaju da treba da seju kvalitetne sorte, jer ako budemo imali više kvalitetnih sorti imaćemo i više kvalitetnih grupa – poručuje naš sagovornik.

Autor: poljosfera.rs