Olivera Mijatov iz Taraša bavi se proizvodnjom paradajza: Specifična godina u povrtarstvu
Visoke temperature i dugotrajna suša ove godine su uticali na proizvodnju povrća na otvorenom.
Podeli vest:
Paradajz je jedna od kultura koja je zbog dejstva spoljašnjih faktora pretrpela velike štete.
– Ove godine paradajz će imati manji prinos i lošijeg je kvaliteta. Velikim vrućinama i nedostatku vlage kod paradajza pridružili su se i insekti, kojih je bilo toliko da se mogao prskati svakog dana, što se naravno ne radi. Rezultat je manji prinos i lošiji kvalitet, kao i to da ćemo mi na našoj parceli paradajz brati još možda nedelju – dve dana i gotovo je za ovu godinu – kaže za portal zrenjaninski.com Olivera Mijatov iz Taraša, koja se proizvodnjom ovog povrća bavi dve decenije.
Mijatovi rasad proizvode sami a onda ga, posle Đurđevdana, rasađuju na njivi od oko deset ari.
PROČITAJTE JOŠ: Da li država ukida premije za mleko? Hitno se oglasilo Ministarstvo poljoprivrede!
– Ove godine smo rasadili 1.300 strukova, ali dosta ih je propalo u startu, što je još jedan fenomen u ovoj, vrlo specifičnoj godini u povrtarstvu – ističe Mijatov.
Već na startu povrtarima je život zagorčala najezda insekata.
– Posebna vrsta insekata koja napada plod dovodi do toga da paradajz izgleda kao da je posut zlatastim prahom. Zbog visokih temperatura i hroničnog deficita vlage, i pored zalivanja, plod u sebi nema dovoljno šećera, a to nije ukus na koji smo navikli kod paradajza – dodaje Mijatov.
Povrtari se dovijaju, prehranjuju biljku, dodaju posebne vrste đubriva, ali to je samo pomoć biljci da ne propadne.
– Počeli smo sa branjem prve nedelje jula i do sada smo ga brali nekoliko puta. Činili smo to češće nego prethodnih godina, jer se kvario na dršci. Ako nas zadesi toplotni talas koji najavljuju, biće još jedno branje i to je to – naglašava Olivera Mijatov.
Troškovi proizvodnje paradajza su veliki, svi inputi su poskupeli, od semene, dizela, đubriva…
– Kad pođemo u branje, sa dva – tri radnika, nas samo taj jedan dan košta četiri hiljade dinara. Cena je uvek odnos ponude i potražnje. Kupcima je skupo, a proizvođačima nedovoljno. Ono što je sigurno jeste da je ulaganje ogromno, a veliko je pitanje šta će se od toga vratiti – smatra naša sagovornica.
PROČITAJTE JOŠ: FOTO: Indijske patke trkačice stigle i do Zrenjanina… One su ukras svakog dvorišta
Kompletnu proizvodnju Mijatovi prodaju na pijaci ili, kako se kaže, na malo, jer je to jedina mogućnost da im se rad i trud koliko-toliko isplate.
– I znate šta primećujemo kao tendenciju poslednjih godina? Retko koja naša mušterija je mlađa od 50 godina. Mladi ne kupuju na pijaci, oni rade po ceo dan, a onda nedeljom obave kupovinu u marketima. I u našoj proizvodnji se mnogo toga menja. Starije mušterije traže novosadski jabučar i volovsko srce, a to sada retko ko proizvodi, jer te sorte ne mogu da stoje i da se čuvaju posle branja duže od dva – tri dana. Dolaze nove sorte, novi kupci, nove navike, a mi se moramo, koliko možemo, tome prilagoditi – zaključuje Olivera Mijatov.
Kliknite na ovaj link i zapratite portal zrenjaninski.com i na Instagramu
Podeli vest:
