Može da stoji godinama: Banatski mak odličnog kvaliteta
Đorđa Latinovića iz Banatske Topole zatekli smo na njivi. Sredinom novembra, kada vreme nije, zaliva njivu na kojoj je pre mesec dana posejao mak.
Kiše nema, a neće je izgleda skoro ni biti, zemlja je suva kao usred leta i, kako kaže, druge mu nema, osim da zaliva i maku pomogne da nikne.
– Suša se nastavila, vlage u zemlji nema i mak ne niče. Ne niču ni druge kulture, mogao bih i žito da zalivam. Maku je sada vlaga najpotrebnija i moram da mu pomognem da nikne pre prave zime – počinje priču za portal zrenjaninski.com Đorđe Latinović.
PROČITAJTE JOŠ: Jelena Bjelica u voćnjaku u Srpskoj Crnji uzgaja dunje: Ideja je bila pun pogodak
Mak je odlična kultura za dopunu budžeta i Đorđe ga seje skoro svake godine. Ove godine ga je posejao na pola hektara. Uvek ga seje na jesen, jer se pokazalo da je tako sigurnije, a i da je jesenji mak kvalitetniji.
– Najvažnije kod setve jeste da se posle sejanja zemlja dobro „povalja“, jer je seme lako i ukoliko se ne uradi kvalitetno valjanje, vetar ga bez problema odnese. A znamo kako duvaju banatski vetrovi – ističe Đorđe.
Posle nicanja, sledi ređenje i plevljenje.
– Oko maka ima dosta posla. On ne trpi travu i jedna je od biljki koja je ne „zatvara“, kao na primer suncokret. Jesenji mak se bere krajem juna, a onaj prolećni u julu. Mak berem ručno, jer se tako najmanje oštećuje čaura – navodi naš sagovornik.
Posle berbe, sledi odstranjivanje čaure, vejanje, trodnevno sušenje, pa prevejavanje.
– Pokazalo se da je ovakav način najkvalitetniji, iako zahteva mnogo ručnog rada i traje duže. Dobijem mak bez primesa, suv, i takav može da stoji godinama. Nedavno mi je jedan pekar iz Beograda rekao da mu je moj mak stajao čak osam godina, i to u podrumu, a ne u zamrzivaču – naglašava Đorđe.
Mak prodaje na pijaci u Kikindi i na vašarima. Vrlo često zaputi se i na beogradsku pijacu, jer je u Beogradu, kako kaže, mnogo veća cena.
– Mak se sve manje seje. Ranije ga je bilo u svakoj bašti, a sada ga seje tek poneko. Nije ga lako održati ni na njivi, a ni kasnije do prodaje. Cena nije loša. Prošlogodišnji sam prodavao za 600, pa za 800 dinara, a u Beogradu i za hiljadu dinara. Malo se smeju mušterije kad kažem da imam cene za Beograd i ostale, ali tako stvari stoje. Uglavnom ga prodajem mlevenog, jer više niko neće sam da ga melje – objašnjava Đorđe.
Dodaje da na njivama ima i kukuruz i pšenicu, sadi i beli i crni luk, seje banatske ludaje… Ali mak mu je uvek favorit.
– Ima posla oko maka, pogotovo ako se radi kako ga ja radim, najviše ručno. Ali, u njega sam najsigurniji, da ću ga najlakše prodati i to po dobroj ceni – kaže Đorđe Latinović, poljoprivrednik iz Banatske Topole.