Kiša koja je pala bila je spas u poslednji čas za ratarske kulture
Kiša koja je pala u srednjem Banatu spas je u poslednji čas za ratarske kulture, kako ozime tako i prolećne, ocenjuju stručnjaci. Na teritoriji grada Zrenjanina palo je prosečno više od četrdesetak litara kiše u proteklim danima. To će, kako ocenjuju stručnjaci, posebno pogodovati pšenici, ječmu i uljanoj repici. – Kod pšenice se […]
Kiša koja je pala u srednjem Banatu spas je u poslednji čas za ratarske kulture, kako ozime tako i prolećne, ocenjuju stručnjaci.
Na teritoriji grada Zrenjanina palo je prosečno više od četrdesetak litara kiše u proteklim danima. To će, kako ocenjuju stručnjaci, posebno pogodovati pšenici, ječmu i uljanoj repici.
– Kod pšenice se već primećivalo da pati od nedostatka vode i vlage. Potencijalni gubici zbog suše procenjivani su na 20 posto. Nadamo se da će kiša popraviti to stanje. Redovne kiše u narednim danima pomogle bi i da se prolećni usevi bolje razvijaju – kaže Vukosav Saković, direktor Udruženja „Žita Srbije“.
A u zaključcima sa sastanka Odbora za poljoprivredu Regionalne privredne komore Zrenjanin navodi se da je usled suše još jesenas zemljište na mnogim potezima pripremljeno samo redukovano, tanjiračom u par prohoda. Ova konstatacija ide uz zaključak da drugačije na teškim zemljištima, kakvih je mnogo u srednjem Banatu, nije ni moglo.
Kako je konstatovano na tom sastanku, koji je održan pre aprilskih kiša, u srednjem Banatu vlada velika suša. Manjak zimskih padavina je 80 litara po kvadratnom metru u odnosu na prosek od 243 litra. Manje zimskih padavina u periodu od 1. oktobra do 31. marta bilo je samo 2002, 2014. i 2017. godine.
U sušnim godinama, kakva može biti i ova, suncokret je kultura koja najbolje podnosi sušu. Od nje se može očekivati dobit, dok od kukuruza to teško možemo očekivati, zaključak je Odbora sektora poljoprivrede Regionalne privredne komore Zrenjanin.