Jelena Đinđić Đorđević: Nisam ni sanjala da će me povrtarstvo činiti toliko zadovoljnom
Za novu stranicu života Jelene Đinđić Đorđević kriva je – korona.
Podeli vest:
Ova rođena Čenćanka, sa adresom u Beogradu, u vreme kad se nije normalno ni živelo ni radilo, setila da u rodnom selu na teritoriji grada Zrenjanina i dalje postoji parče zemlje na kom bi, umesto deteline, moglo da se nađe nešto korisnije, a što bi moglo da postane i njen novi posao.
– Radila sam u prodaji, odnosno distribuciji sokova za ozbiljne firme. I odjednom – korona, niti se može raditi, niti se može normalno živeti. Razmišljala sam šta da radim i setila se da u Čenti imam parče zemlje od oko 20 ari. Odlučila sam da pokušam da na tom placu posejem povrće za moju porodicu. I ne samo što mi je uspelo, nego sam i neizmerno zavolela posao na zemlji. Otkupili smo i susedni plac od oko 25 ari i sada imamo lepu površinu zemlje na kojoj se može svašta raditi – počinje priču za portal zrenjaninski.com Jelena Đinđić Đorđević.
Toliko je bila sigurna u svoj novi projekat da je dala otkaz na poslu i potpuno se posvetila poljoprivredi. Borila se, kako kaže, sa administracijom u Zrenjaninu, da vikendicu na placu legalizuje, kako bi do nje stigli struja i voda. Kada je sve to završila, mogla je da se posveti povrtarstvu.
– Nisam ništa znala o gajenju povrća, ali sam vredno učila i iz stručne literature i iz svojih grešaka. I, uspelo mi je. Na delu njive posejala sam povrće za sopstvene potrebe – krompir, luk, šargarepu, peršun… Na drugom delu sam posadila papriku i paradajz za prodaju. Prošla godina mi je bila prva ozbiljna proizvodna godina i prilično sam zadovoljna. Paprika je odlično podnela sušu, iako sam je navodnjavala običnim crevom. Kod paradajza sam pogrešila u izboru sorte, pa sam posadila onaj što kratko može da stoji kad se ubere. No, kad sam to shvatila, onda sam ga preradila u sok. I sve sam prodala. Bar mi to nije problem – uz osmeh priča Jelena.
Kako ima ozbiljne planove, odlučila je da joj osnovna kultura, pored paradajza i paprike, budu jagode.
– Posadili smo četiri hiljade stalnorađajućih jagoda, koje su nam već dale prvi rod. Za jagode sam se odlučila jer one uvek imaju dobru cenu i lako nađu kupca. Planiramo da ove godine posadimo i 12.000 rasada paprike i hiljadu rasada paradajza. Uložićemo i u mreže za senčenje, jer još nemamo para za plastenike. Na preostalom delu zemlje planiram da, pored osnovnih povrtarskih kultura, posadim kupus i karfiol, možda rukolu i spanać. Pratim tržište, pratim šta se traži i neizmerno uživam u svom novom poslu. Moje drugarice se šale sa mnom, pa kažu – zar u pedesetim da gradiš imperiju. Zašto da ne, znam dosta njih koji su kasno počeli, pa su je na kraju izgradili – kaže naša sagovornica.
PROČITAJTE JOŠ: Poljoprivredna stručna služba Zrenjanin kršila ugovor i isplaćivala veći topli obrok
Dodaje da joj u poslu mnogo pomažu suprug, koji je vikendom uvek spreman za podršku i tehnička rešenja, kao i sestra, zet i mama iz Čente.
– Nisam mogla ni da sanjam da će me povrtarstvo činiti toliko zadovoljnom. Omogućuje mi veliku slobodu i to mi u ovim godinama prija. Nije lako ali je veliko zadovoljstvo. Proizvodnja hrane je budućnost, pogotovo proizvodnja zdrave hrane, a to se u Čenti i okolnim selima i te kako može. Samo se mora drugačije pristupati kupcu. Verujte, najlakše se danas prodaje preko društvenih mreža, ali ne onih sad već konzervativnih nego sve modernijih. I prodaja je nauka, baš kao i proizvodnja – završava priču Jelena Đinđić Đorđević.
Podeli vest:
