Jelena Bjelica u voćnjaku u Srpskoj Crnji uzgaja dunje: Ideja je bila pun pogodak
Na parceli od oko deset hektara, na obodu Srpske Crnje, prema Radojevu, nalazi se voćnjak pod dunjama.
To je vrlo retko voće na banatskim njivama, jer ga je dosta teško sačuvati od bolesti i nije jednostavno za gajenje.
– Hteli smo da napravimo baš nešto naše i suprug je došao na ideju da to bude voćnjak sa dunjama. Zasađen je 2017. godine, pod budnim okom stručnjaka sa fakulteta u Zemunu, i pokazalo se da je to dobitna kombinacija. Zasadili smo bugarsku dunju, koja je otpornija na bolesti. Primenjujemo sve agrotehničke mere i dunja nam odlično vraća – kaže za portal zrenjaninski.com vlasnica voćnjaka Jelena Bjelica.
Ove godine dunje su dale odličan rod, možda i svoj maksimum, pa je u hladnjaču smešteno 250 tona.
– U međuvremenu smo proširili voćnjake, sada imamo i šljivu „Čačansku lepoticu“ i krušku „Viljamovku“ na još tri hektara. Izgradili smo hladnjaču kapaciteta 500 tona, pa nemamo problem sa smeštajem voća, a ni sa plasmanom. Voće nam otkupljuju destilerije iz zemlje i regiona, a dešavalo se da nam rod bukvalno ode iz voćnjaka – ističe Jelena.
Berba dunja je završena pre dve nedelje i u voćnjaku je trenutno zatišje do polovine decembra.
– Polovinom decembra počinje rezidba, jer ima posla za mesec, pa i mesec i po dana. Voćnjak posluje u okviru naše Zemljoradničke zadruge „Plast“, tako da nemamo problem sa radnom snagom. Zadruga, naime, ima 30 stalno zaposlenih radnika. Kako se uglavnom bavimo ratarstvom, kad se ti poslovi završe, odlazi se na poslove u voćnjake – ističe naša sagovornica.
PROČITAJTE JOŠ: Oglašena prodaja nepokretnosti u Hercegovačkoj ulici u Zrenjaninu
Ona dodaje da je ideja bila odlična i da se nisu pokajali što su se opredelili za voćarstvo.
– Radimo u saradnji sa strukom, imamo svog zaštitara i dunja nam je vratila sve što smo u nju uložili. Voćnjak sam sebe finansira i još nam ostane. Suprug Dragoslav je dao ideju. Inače je lekar, radi u Zrenjaninu, ali kad god može, i on je u voćnjaku. Mnogo više vremena ja provodim u voćnjaku i u firmi, putujem svakog dana iz Zrenjanina u Srpsku Crnju, iako ni meni poljoprivreda nije struka. Svako je kod nas zadužen za svoj deo posla. Smatram da je najbolje da svako radi ono što najbolje zna i u čemu je najstručniji, pa ni rezultati neće izostati – zaključuje Jelena Bjelica.
Lepa priča. Jedino mi nisu jasni ljudi koji putuju 50-60 pa i više kilometara samo da ne bi živeli na selu. Čoveče živiš od toga i to lepo, možeš da ideš gde hoćeš i kad hoćeš, ali ne, mora u grad! Svaki dan izgubiš samo na put 2-3 sata. Al dobro, svako bira sebi.