Bogdan Bolozan jedan od preostalih odgajivača gusaka u Melencima

Bogdan Bolozan iz Melenaca trenutno u svom jatu ima nešto više od trideset gusaka domaće rase. On je jedan od dvadesetak meštana ovog sela na području grada Zrenjanina koji drži guske, a nekad ih je imala gotovo svaka kuća.

To je bilo vreme kada su se svakog jutra otvarale kapije, a iz njih izlazila jata od desetak i više gusaka, koje je na ledinu terao guščar. Uveče bi se sa paše vraćale nepogrešivo, nikad se nijedno jato nije pomešalo, a svaka guska je znala kroz koju kapiju treba da uđe.

PROČITAJTE JOŠ: Ribarsko gazdinstvo Ečka: Potražnja za ribom na istorijskom minimumu

– Guske su jako pametne. Nepogrešivo znaju koja im je kuća kad se vraćaju sa paše. A znam za priču da je jedan meštanin Melenaca prodao gusku salašu između Mihajlova i Torde. Guska je tamo izlegla mlade i onda se lepo vratila u Melence, sa sve guščićima. To je 17 kilometara razdaljine. Zove čovek sa salaša prodavca, kaže nema mi guske ni guščića, podavila ih lisica, a Melenčanin mu kaže, ne brini, živa je, samo je došla kući – priča za portal zrenjaninski.com Bogdan Bolozan.

Guske je držala gotovo svaka kuća u selu zbog mesa i perja, a posebno lekovite guščije masti. Melenčani su bili poznati po tome što su organizovali i borbe guskova.

– Nije to isprva bilo ništa organizovano, nego su se okupljali oko arterskih bunara, kojih je bilo na svakom ćošku. Dovedu gazde guske da piju vode, a guskovi zapodenu kavgu. To su bile prve borbe, a tek posle smo ih organizovali. Melenački guskovi su poznati po borbenosti. Mogu da se bore i po 25 i 30 minuta. Ali, u borbi je najvažnija motivacija. Gusku su motiv za borbu njegove guske. Ako ga one podržavaju, ako su oko njega non-stop, on ima motivaciju da se bori za svoje jato. Ako su guske loše, džabe koliko je gusak dobar – objašnjava Bolozan.

Guske nisu teške za uzgajanje, ali ih je sve manje

Iako su Mokrinčani poznatiji po borbi guskova, Bogdan tvrdi da su mokrinski šampioni poreklom iz Melenaca.

– Naši su guskovi preteče mokrinskih šampiona, samo vam to Mokrinčani neće priznati ni za živu glavu – tvrdi naš sagovornik.

Bogdan kaže da guske nisu teške za uzgajanje.

– Njima treba prostor i voda, i to je sve. Ja polovinu zakoljem, a polovina ostane za priplod. Perje ne čupam. Eto vam paradoksa. Kilogram perja košta 800 dinara, a za kilu perja treba očupati šest – sedam gusaka. Žena koja čupa perje po guski traži 250 dinara. Sami možete da vidite gde je tu računica – kaže Bolozan i dodaje da je nekad metar kukuruza koštao koliko i kila perja.

Sad je metar kukuruza 2.000 dinara, a kilogram perja 800 dinara. Od guske se najviše traži mast koja ima lekovita svojstva, pa tegla od 750 grama dostiže cenu i od deset evra. Kilogram guščetine je 500 dinara i cena se nije menjala godinama unazad.

– Guske stvarno nisu zahtevne, ali ih je sve manje. Jedan od razloga je što ne smeju da idu na ulicu, moraš da dežuraš dok pasu, a mladi uopšte nisu zainteresovani za ovaj posao. Tako da ne znam hoće li gusaka u Melencima uskoro uopšte i biti – ističe Bogdan Bolozan.

Prijavite se na naš newsletter i jedanput nedeljno najvažnije vesti iz Zrenjanina i okoline stizaće na vašu e-mail adresu.