Beli luk sa ljutom paprikom, slatko od cvekle… Milena svojim proizvodima oduševila kupce
Porodica Vurdelja iz Idvora u svom poljoprivrednom gazdinstvu se bavi ratarstvom i povrtarstvom. Nekada je na plodnim idvorskim njivama Vurdeljinih bilo mnogo više povrtarskih kultura, od belog i crnog luka, preko krompira, paradajza i paprike, do bostana.
Podeli vest:
– Bilo nas je više, radili su i svekar i svekrva, a danas smo ostali suprug i ja, pa smo se odlučili za jednu kulturu – beli luk. Kad je već tako, pre nekoliko godina sam rešila da od belog luka izvučem što je više moguće, da ga na neki način preradim, da ne ostane samo na češnju, glavici i vencu. Da od njega napravim finalni proizvod – počinje priču za portal zrenjaninski.com vredna i preduzetna Idvorčanka Milena Vurdelja.
Beli luk je ukiselila, pa počela da mu dodaje različite arome, od mirođije do ljute paprike.
– Beli luk je i lep i koristan, ali ga mnogi ne konzumiraju u svežem stanju. Kad je ukiseljen, ne samo što se lakše jede, nego može i da stoji – dodaje Milena.
Počelo je belim lukom a onda se nastavilo.
– Jedne godine su nam jako rodile dunje. Muž ne peče rakiju pa mi je palo na pamet da napravim slatko. Odlično je prošlo. Imali smo i cveklu u većim količinama. Primetila sam da cvekla ne spada u omiljeno povrće i zato sam pokušala da i od nje skuvam slatko. Moji kupci su se oduševili i to je sada jedan od traženijih proizvoda. Tako da malo eksperimentišem, malo koristim tradicionalne recepte, ali ideja je ista – a to je da ono što proizvedemo na njivi i bašti finalizujem i da zaokružim proizvodnju – ističe naša sagovornica.
PROČITAJTE JOŠ: Prodaje se zemljište u građevinskom području – parcela se nalazi na delu obilaznice
Iako je rođena u gradu, život na selu ne bi menjala ni za šta. A posebno život u Idvoru.
– Izgleda kao da je selo na kraju sveta. Ali, to je za nas ceo svet. Nikada ne bih menjala sadašnji život. Žao mi je samo što se sela prazne, a selo može toliko da pruži, plodnu zemlju i zdravu životnu sredinu. Potencijali su veliki ali ih slabo koristimo. Muke poljoprivrednika su velike, mnogi odustaju, mladi jedva čekaju da pobegnu iz sela. Ne znam zašto kao društvo i kao zajednica ne cenimo više domaći proizvod, zašto ne podržavamo lokalne proizvođače. Umesto da kupujemo ono što je sinoć ubrano, mi kupujemo nešto što ne znamo ni gde je sejano ni gde je brano ni kako je do nas stiglo – poručuje Milena Vurdelja.
Podeli vest:
