Vodič kroz izborni dan u Sečnju: Prepoznaj eventualne nepravilnosti na biračkom mestu

Vodič koji objavljuje portal zrenjaninski.com sadrži osnovne tehničke podatke o ovim izborima, kao i priručnik o prepoznavanju eventualnih izbornih nepravilnosti.

Građanske inicijative podsećaju da se u nedelju, 30. novembra, u opštini Sečanj održavaju vanredni lokalni izbori, nakon što je prethodni saziv Skupštine opštine Sečanj raspušten odlukom Vlade Srbije.

PROČITAJTE JOŠ: Zaključen birački spisak za lokalne izbore u Sečnju, proglašeno pet izbornih lista

„Zvanični razlozi raspuštanja sečanjske skupštine nisu detaljno obrazloženi, ali se u javnosti pominju nesuglasice unutar lokalne vlasti i zastoj u radu opštinskih organa“, navode Građanske inicijative.

Na ovim vanrednim izborima građani Sečnja biraće 23 odbornika Skupštine opštine, koji dolaze sa pet izbornih lista, na kojima se nalaze imena 82 kandidata. Pravo glasa ima 10.226 stanovnika opštine Sečanj, koju čini ukupno 11 naselja.

Opštinska izborna komisija je proglasila sledeće izborne liste:

1) Aleksandar Vučić – Najbolje za Sečanj

2) Ivica Dačić – Socijalistička partija Srbije – Za opštinu svih nas

3) Vukašin Baćina – Za bolju opštinu Sečanj

4) Glas mladih koji menja Sečanj

5) Dr Vojislav Šešelj – Srpska radikalna stranka

„Ovo je prvi put da u Sečnju na izborima učestvuje toliko različitih izbornih lista, među kojima su ovaj put, pored političkih stranaka, i dve grupe građana“, ističu Građanske inicijative.

U ovom izbornom vodiču Građanske inicijative daju osnovne informacije o lokalnim izborima 2025. godine u Sečnju, kao i uputstvo za prepoznavanje izbornih nepravilnosti.

Prepoznaj izborne nepravilnosti

Pred tobom su lokalni izbori u Sečnju 30. novembra i baš tvoj glas je važan! Međutim, jednako je važno i kako se glasa. Ako znaš da prepoznaš nepravilnosti na biračkom mestu, možeš da zaštitiš i svoj glas i glasove svojih sugrađana.

Koje su to sve izborne nepravilnosti, zašto one predstavljaju problem i kako to može da se reši?

• Glasanje bez lične karte ili pasoša (ličnog dokumenta)

Zamisli da stojiš u redu na svom biračkom mestu. Ispred tebe je osoba kojoj član biračkog odbora daje glasački listić, a da joj pri tome uopšte nije tražio ličnu kartu, pasoš ili bilo kakav dokument kojim može da je identifikuje.

Znaš da je pravilo da svako mora da pokaže dokument sa slikom kako bi se propisno identifikovao i kako bi se utvrdilo ko jo ko. Ipak, sve ide „kao da je normalno“, niko ništa ne pita, a glasač jednostavno uzima listić i odlazi iza paravana.

Zašto je ovo problem?

Ako se ne proverava identitet, niko ne može da bude siguran da ta osoba zaista ima pravo da glasa tu, u tvom mestu.

• Menjanje biračkog spiska na dan izbora

Uzmimo primer da na biračkom mestu vidiš kako član biračkog odbora dopisuje nečije ime na birački spisak. Osoba tvrdi da „uvek tu glasa“ navodno, možda je čak članovi odbora i lično poznaju, pa deluje da je sve u redu.

Ipak, birački spisak ne sme da se menja na dan izbora, dakle ni dopisivanjem, ni precrtavanjem, ni ručnim ubacivanjem novih birača. Jednostavno je, nema menjanja biračkog spiska na dan izbora ma koja situacija da je u pitanju!

Zašto je i ovo problem?

Ako se spisak menja na dan glasanja, otvara se prostor da glasa neko ko nema pravo glasa na tom biračkom mestu, kao i da se „ubacuju“ glasovi koji ne bi smeli da postoje. To direktno ugrožava regularnost izbora jer ruši izbornu volju meštana koji zaista žive u određenoj opštini ili gradu.

• Kršenje tajnosti glasanja (fotografisanje i snimanje)

Došao je izborni dan i ulaziš u biračko mesto i primetiš birača koji, čim je zaokružio listić, vadi telefon i fotografiše ga. Možda čak snima video dok popunjava listić.

Možda ti na prvi pogled deluje da „samo hoće da se pohvali“ ili da šalje dokaz nekome, ali upravo u tome je problem.

Tajnost glasanja znači da niko ne sme da traži dokaz za koga si glasao, dok je fotografija listića baš to – dokaz! Zbog takvih situacija ljudi mogu biti izloženi pritiscima ili ucenama da pokažu „za koga su glasali“. Ovo definitivno spada u nepravilnost!

• Propagandni materijal i agitacija ispred biračkog mesta

Zamisli da 30. novembra prilaziš svom biračkom mestu u svom Sečnju, a svega nekoliko metara od ulaza stoje aktivisti koji ti guraju flajere u ruke, nose stranačke bedževe, razapinju zastave ili te nagovaraju da glasaš za „njihovu“ listu.

Možda su tu i plakati, baneri ili štandovi neke političke opcije, bukvalno na par koraka od mesta gde se glasa.

Zašto je to problem?

Zakon zabranjuje stranačke simbole i propagandu na samom biračkom mestu i u krugu od 50 metara. Razlog je jasan, birač treba da uđe u prostoriju za glasanje bez pritiska i „kampanje u hodniku“.

• Višestruko glasanje (više listića za jednog birača)

Primetio si da član biračkog odbora greškom (ili namerno) daje jednom biraču dva glasačka listića umesto jednog. Ili neko dobije listić, glasa, a kasnije se opet pojavi za još jedan, a da mu niko ne proverava prst UV lampom ili lični dokument ponovo.

Možda vidiš i da se nekome uopšte ne proverava prst UV lampom, iako je to obavezan deo procedure.

Zašto je to problem?

Ako jedan birač može da glasa više puta, ruši se osnovna jednakost „jedan čovek – jedan glas“. Svako odstupanje od toga direktno utiče na rezultat izbora.

• Problemi pri prebrojavanju: višak listića u kutiji

Tvoja uloga je da ostaneš na biračkom mestu dok se sabiraju glasovi. Birački odbor otvara kutiju, broji listiće i dolazi do zbira koji je veći od broja birača koji su, prema spisku, glasali.

Na primer: u kutiji ima 310 listića, a u biračkom spisku piše da je glasalo 290 ljudi. Taj višak od 20 listića niko ne ume da objasni. Potpuno je jasno da je ovo veliki problem, zar ne?

Višak listića u odnosu na broj birača koji su glasali može da znači da su neki listići ubačeni nezakonito. To direktno dovodi u pitanje verodostojnost celog glasanja na tom biračkom mestu.

• Nedostatak kontrolnog listića/odsustvo članova biračkog odbora

Zamislimo da se otvara glasačka kutija i da se ispostavi da u njoj uopšte nema kontrolnog listića koji je ubačen na početku glasanja. Može i da se desi da neko od članova biračkog odbora, koji bi morao da bude prisutan tokom brojanja, zapravo nije fizički prisutan u momentu brojanja. Prebrojavanje glasova se ipak nastavlja, kao da je sve u redu.

Zašto je to problem?

Kontrolni listić je dokaz da je kutija bila prazna pre početka glasanja i da je zvanično „otvorena“. Ako ga nema – ne zna se šta se s kutijom dešavalo u međuvremenu. Ako se pored toga desi i da nisu prisutni svi članovi odbora, transparentnost i poverenje u brojanje su dodatno narušeni.

PROČITAJTE JOŠ: Studenti podržali listu „Glas mladih koji menja Sečanj“, sledi završna tribina pred lokalne izbore

Kako reagovati na izborne nepravilnosti

Ti nisi samo neko ko „izađe da glasa i ode kući“ – ti si i čuvar fer izbora.

Kad prepoznaš neku izbornu nepravilnost i reaguješ, time štitiš ne samo svoj glas, već i glasove komšija, prijatelja, svih onih koji možda ne znaju šta da rade ili nemaju hrabrosti da prijave problem.

Bez obzira na to koju nepravilnost primetiš – ove korake možeš da primeniš u skoro svakoj situaciji:

• Obavesti birački odbor.

Odmah priđi stolu biračkog odbora i mirno objasni šta si video. Oni su dužni da reaguju, provere navode i postupe po pravilima.

• Podnesi prigovor.

Ako odbor ne reaguje, umanjuje značaj problema ili „ignoriše“ ono što si prijavio, traži da podneseš zvaničan prigovor. Imaš pravo na to – i važno je da se nepravilnost unese u zapisnik.

• Dokumentuj nepravilnost.

Zapiši vreme, broj biračkog mesta, šta se tačno dogodilo, ko je bio prisutan. Ako možeš, a da ne kršiš tajnost glasanja i pravila u prostoriji, zabeleži situaciju fotografijom ili beleškama.

• Zahtevaj transparentnost u radu.

Imaš pravo da tražiš da birački odbor postupa jasno i po proceduri – naročito tokom prebrojavanja glasova. Postavljaj pitanja, traži da ti objasne kako su rešili neku uočenu nepravilnost.

• Obrati se nadležnim organima.

Ako smatraš da nepravilnost nije rešena ili je ozbiljna, možeš da se obratiš nadležnoj izbornoj komisiji Opštine Sečanj. Što je više prijava, veća je šansa da će reagovati, zato je važno da svako od nas ko primeti nepravilnost podnese prijavu Opštinskoj izbornoj komisiji.

• Podigni svest.

Razgovaraj sa drugim biračima o tome šta si video i šta si uradio. Možeš se obratiti i medijima ili organizacijama koje prate/nadziru izbore. Što je više ljudi svesno nepravilnosti, teže je da one prođu neprimećeno.

Demokratija ne živi samo u biračkoj kutiji, već i u tvojoj spremnosti da kažeš: „Ovo nije u redu – i ja ću to prijaviti“.