Trg je u sredu bio obojen u crveno: Pobuna nije splasnula, šta je održava?

Ovaj skup je usledio nakon pasivnije faze građanske pobune. Ipak, približavanje 1. novembra – godišnjice nesreće na novosadskoj železničkoj stanici – podstaklo je veći broj Zrenjaninaca da opet izađe na ulice. Došli su da podrže one koji su pešice iz Vršca krenuli put Novog Sada na obeležavanje godišnjice stradanja 16 ljudi.

Susret sugrađana i šetača u sredu, u 21.30 časova, na Trgu slobode, bio je obojen u crveno. Gorele su baklje, pucao vatromet, oglašavale su se pištaljke i vuvuzele. Orilo se: „Ko ne skače taj je ćaci“, „Niko nije umoran“, „Jači smo od čelika“.

PROČITAJTE JOŠ: Zrenjaninska Kritična masa organizuje biciklističku vožnju do Novog Sada

– Hajde, čučnite svi! Svi dole pa krećemo da skačemo – ponavljali su redari. Pokušavao je da se spusti i stariji čovek, ali nisu dala kolena.

Emocije prisutnih bile su snažne i očevidne – radost, ponos, uzbuđenje. Osim emocija, pršte i lajkovi, pregledi i deljenja slika sa Trga na mrežama. Da su protesti već godinu dana najpraćeniji sadržaj, potvrđuju i novinari. Doček pešaka iz Vršca pratili su predstavnici tri lokalne redakcije i TV ekipa iz Beograda.

Skup budi i osećaj zajedništva. Solidarnost se ukazala u obezbeđenim prenoćištima, u brižljivo pripremljenom dočeku (zakuska i vunene kape), a i među šetačima, koji su se međusobno bodrili i brinuli jedni o drugima. To je jednu sugrađanku podsetilo na scenu kojoj je nedavno svedočila tokom „antiblokaderskog“ skupa, kada se nekoliko učesnika u kolicima mučilo da preko bankine stupi na Trg slobode. Bili su na začelju kolone, a njihovi saborci su već odmakli, ne osvrnuvši se da provere treba li im pomoć.

Posle godinu dana, mnoge muče pitanja: dokle sa okupljanjima i kuda dalje.

– Ja se nisam umorila – poručuje sugrađanka Jelica, koja je došla da dočeka pešake iz Vršca. Redovna je na mnogim prostestima – poslednjih mesec dana na onim u Domu učenika koji se održavaju zbog otkaza vaspitačicama.

– Dovoljno je da svojim dolaskom pokažeš da se ne slažeš sa nečim, da se ne radi nešto kako treba. Šta drugo možemo da uradimo. Mene pokreće to da pogibija pod nadstrešnicom ne padne u zaborav. Stalno ispred sebe imam ljude koji su tamo poginuli, kao i zahtev da neko mora odgovarati za to – kaže Jelica.

PROČITAJTE JOŠ: NUMERA GRUPA – Vaš siguran partner u poslovanju

Sa druge strane, sugrađanka S. sve manje vidi smisao u ovakvim okupljanjima, ali ne uskraćuje svoju podršku jer, kako kaže, gore joj je da sedi kod kuće i ništa ne čini. Na doček pešaka je došla sama – njenu porodicu ne interesuju protesti.

Ona smatra da bi građanski pokret trebalo da preraste u političku stranku. Bila je aktivna u zboru svoga naselja, ali kaže da je shvatila da ovaj vid organizovanja nije funkcionalan, jer do reči dolaze samo najglasniji.

Milana Maričić