SVE JAČI UTICAJ STRANAKA NA JAVNE INVESTICIJE

Ulaganje po partijskim nalozima nije ništa novo na ovim prostorima. Ako zanemarimo period pre Drugog svetskog rata, cela posleratna istorija bila je obeležena ulaganjima po direktivi partije. Nekada je ona poticala od samo jedne, neprikosnovene, komunističke, a od uvođenja višepartijskog sistema nalozi za ulaganja idu od vladajuće stranke ili koalicije.

Da je ulaganje po partijskom nalogu potpuno normalna stvar slaže se i sociolog Miroslav Samardžić. „Kad su u opoziciji, stranke napadaju ovakav način trošenja budžeta, a kad dođu na vlast nastavljaju politiku prethodnika. Trošenje budžeta u skladu sa interesima stranaka direktno šteti interesima građana“, zaključuje on.

– Politički sistem kod nas je partijska svemoć. Političke stranke kada osvoje vlast, nisu ni pod kakvom kontrolom, budući da u državi ne postoji vladavina prava, ne postoji nezavisno pravosuđe, ne postoji krivično proganjanje za činjenje krivičnih dela ukoliko ih čine političari, jer političke stranke mogu da rade što god hoće. U tom pogledu budžet se troši na način kako to odgovara vladajućoj stranci. To se radi na svim nivoima vlasti tako da svako ulaganje budžetskih sredstava ima neke veze sa interesima političkih stranaka. Planiraju se i izvode poslovi koji donose korist sponzorima stranke, a često se dešava da su političari u indirektnoj vezi sa različitim privatnim firmama, kojima omogućavaju poslove. Ovakav sistem preti da u potpunosti uništi narod, državu i privredu – kaže Samardžić.

Na brojne probleme u vezi ove teme ukazuje i Zlatko Minić iz Transparentnosti Srbija. On kaže da polako jenjavaju štetni oblici državne pomoći u javnom sektoru, ali da je jedan drugi oblik i dalje aktuelan.

– To su subvencije uglavnom stranim investitorima, koje se vrlo često koriste ili zloupotrebljavaju za političke promocije. Tu se sudaraju politički interes funkcionera i stvarni interes investitora. Međutim, problem u takvim situacijama je što često investitori dobijaju subvencije i određene pogodnosti koje nisu na raspolaganju svima. Ono što je ključno kod takvih investicija je studija koja treba da pokaže kakvi se rezultati očekuju, kakvo je trenutno stanje u toj oblasti, šta je razlog zbog čega se ulazi u davanje novca, ili u ulaganje. Kada nemamo studije koje bi pokazale da je takvo ulaganje ili da je takva subvencija najbolja, onda se posle toga u praksi mogu otvoriti mnoga pitanja kao što su pitanje izgubljene dobiti za državu, u slučaju da smo imali konkurenciju i da se moglo birati između više potencijalnih investitora. Ili nekakvi dugoročni rizici, koji se mogu prebaciti na javni račun, odnosno nešto što će građani plaćati – kaže Minić.

A da su zloupotrebe moguće i na mikro planu govori nedavni slučaj iz opštine Sečanj, gde je revizorska institucija utvrdila da je gotovo pola godišnjeg opštinskog budžeta trošeno mimo zakonskih odredbi.

Posebno su bili interesantni rashodi mesnih zajednica za uređenje atarskih puteva, čišćenje deponija, za geodetske usluge, održavanje kompjuterske opreme i drugo. Takve usluge su naplaćivane ili bez pisanog ugovora ili drugog dokumenta koji sadrži bitne elemente ugovora ili ne postoji izveštaj i potvrda da je usluga izvršena.

Zbog svega navedenog je važno da za prevazilaženje ove štetne, a već duboko ukorenjene prakse ključna reč bude javnost. I to javnost rada u svim postupcima ulaganja, i javnost kao društveno biće koje pomno prati svaki korak vlasti i suprotstavlja se svim njenim štetnim potezima.

Ovaj tekst je napisan u okviru projekta „Mreža 21“, koji finansira Evropska unija, a koji sprovodi Radio 021 iz Novog Sada, u saradnji sa portalom zrenjaninski.com.