Profesor iz Zrenjanina Dušan Bojanić ide peške do Čačka na veliki protest prosvetara
Profesor iz Zrenjanina Dušan Bojanić je pre tri dana iz Niša, gde je održan veliki studentski protest, krenuo peške u Čačak. Tamo će u četvrtak, zajedno sa svojim kolegama iz cele Srbije, učestvovati na velikom protestu prosvetnih radnika.
Podeli vest:
Dušan Bojanić će peške preći oko 190 kilometara, a sa njim smo razgovarali u utorak uveče, kada je stigao u Kraljevo. Prešao je najveći deo puta, pa mu u sredu preostaje još 36 kilometara do Čačka.
– Dosad sam prešao 155 kilometara i začudio sam se kako mi nije bilo teško. Nisam imao upalu mišića, ništa me nije bolelo, idem u nekom svom ritmu, oko sedam kilometara na sat i za sada sve ide u najboljem redu. Najveći deo puta prešao sam potpuno sam, u svojim mislima – kaže za portal zrenjaninski.com Dušan Bojanić.
Te misli se, kako ističe, tiču njegovih đaka, njihovih roditelja i kolega. Dušan je, inače, master geografskih nauka i predaje u školi „Bratstvo“ u Aradcu i zrenjaninskoj školi „9. maj“.
– Moja motivacija i inspiracija su sada baš kao i uvek moji đaci, njihova dobrobit i velika želja da oni žive u boljem i pravednijem svetu od onog u kome mi živimo. Inspirišu me i roditelji koji nam daju veliku podršku, kao i moje kolege prosvetari koje se već mesecima bore za pravdu, solidarnost i koji, bez obzira na pritiske, podržavaju studentske zahteve do ispunjenja – ističe naš sagovornik.
Put ga je vodio iz Niša do Aleksinca, pa dalje od Kruševca do Kraljeva i poslednjeg dana do Čačka. Kolege su mu poručile da će mu se, kao podrška, pridružiti na poslednjoj deonici, pred Čačak. I usput je imao podršku – ljudi su mu prilazili, nudili slatkiše, voće, vodu…
Skoro 200 kilometara Dušan će prepešačiti u starim poludubokim „adidaskama“. Nada se da ga neće izdati do Čačka, pa posle mogu u istoriju.
– Ne mislim da sam napravio neki podvig, ali hteo sam da ohrabrim one koji misle da za nešto nisu sposobni ili da nešto ne mogu. Ja sam dijabetičar i četiri puta dnevno sam sebi dajem insulin. To sam činio i na ovom pešačenju. Kad je vreme, zastanem, dam sebi injekciju i nastavim. I još imam ravne tabane. Pa, ako neko ko je na insulinu i sa ravnim tabanima može da pešači danima, onda verujte da svaki čovek može čuda da napravi. A zajedno i ujedinjeni možemo ovu zemlju da napravimo mnogo boljim mestom za život – poručuje Dušan Bojanić.
Podeli vest:
