„HLEBA I IGARA“ – KONSTANTNA STAVKA NA MENIJU

ZRENJANIN – Stara rimska poslovica „hleba i igara“ nigde se nije tako dobro primila kao ovde. Ipak, njena primena nije svojstvena samo aktuelnom režimu, naprotiv. Još u Brozovoj Jugoslaviji ona je bila u opštoj upotrebi, Slobodan Milošević je bio dobar nastavljač, a i postpetooktobarske vlasti shvatile su značaj zadovoljavanja narodnih potreba za zabavom.

Razlika je samo u tome što je u Titovo vreme ipak bilo nešto više hleba. S druge strane, zajedničko za sve njih je da su imali, odnosno imaju, svoje protežirane „državne“ zabavljače, koji prepoznatljivo funkcionišu po onoj narodnoj „pola pije, pola Šarcu daje“ ili prevedeno – osim zabavne uloge mogu usput da obave i odgovornu rabotu pranja novca, koji opet posluži, na primer, za podršku partijskoj izbornoj kampanji, ili u neke druge paradržavne svrhe.

Može se to, jer se pitanjem poreza koju plaća estrada, javnost praktično uopšte ne bavi. A korisno je i neophodno.

I još nešto je bitna odrednica zabava koje vlasti režiraju. Lokalni čelnici, utisak je, sve manje se pitaju oko izvođača zabavnih radova na svom terenu, naročito kada su u pitanju veći događaji.

Sve navodi na zaključak da se o tome – ko to tamo peva – rešava u samom vrhu republičke, čitaj partijske, vlasti, po već utvrđenom i uhodanom šablonu. Još manje se neko obazire na želje onih kojima je zabava, kao, namenjena.

– Manje zabave, više hleba, i to onoga kojeg treba zaraditi, a ne da se zabava vrši na račun sindikalnih obveznika. Radnik kada zaradi pare i kada lepo živi, on će se zabavljati kako on hoće i gde on hoće i sa kim hoće, a ne da mu odlučuje drugi koga će dovesti, koga će platiti i gde će oprati pare – kaže predsednik Samostalnog sindikata u Zrenjaninu Nikola Kovačević, koji se gotovo svakodnevno suočava sa problemima radnika u nekada najvećem industrijskom centru, ne samo u Vojvodini već mnogo šire.

Ovom narodu, u ovoj krizi koja ne jenjava, sigurno nije do zabave i mnogo više bi trebalo razmišljati kako mu poboljšati realne životne i radne uslove, napominje on i tvrdi da se zabavni događaji, naročito u provinciji, sve češće organizuju ne u skladu sa željama običnog sveta, već nasuprot njima.

– Sve to neodoljivo liči na scene sa Šojićem, kada se poručuje Lepa Brena za četiri osobe, a sve na račun preduzeća, odnosno u realnom životu na konto poreskih obveznika. Niko ne pita krajnje platiše ni da li je njima ta zabava odgovarala, ni da li su željni te zabave. Mislim da bi se pare mogle pametnije potrošiti – zaključuje Kovačević.

Sličnog mišljenja je i Ranko Hrnjaz iz Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika.

– Uglavnom sve zabave koje se finansiraju iz budžeta, da li je to lokalni ili republički, finasiraju se na račun svih građana Srbije. Međutim, na tim zabavama možete videti one kojima je stvarno do zabave, a to su oni koji nisu gladni – smatra Hrnjaz.

On kaže da gladni prevashodno sede kući.

– I njih svakodnevno posećuju izvršitelji, isključuju im struju, grejanje. Mislim da bi ta sredstva trebali potrošiti za neke socijalne stvari, da pomognemo tim gladnim ljudima. Dakle, prvo da nahranimo gladne ljude, a onda bi mogli razmišljati o nekim zabavama, jer gladnom čoveku nije do zabave – poručuje Hrnjaz.

Zrenjaninski poslovni krug (ZREPOK), koji okuplja uspešne zrenjaninske privrednike, i koji je u zbiru među najvećim puniocima poreske kase, nije iznosio stav o zabavama, ali jeste o najvećoj gradskoj manifestaciji „Danima piva“.

– Smatramo da je nemoguće pronaći dovoljno interesa da bi firme ili pojedinci od ove manifestacije napravili ozbiljan biznis, u kojem bi mogli zadovoljiti i vlastiti i interes grada. U svakom slučaju, ova situacija (u kojoj o ovoj manifestaciji brine impotentni i nezainteresovani Turistički centar i birani članovi organizacionog odbora na čiji izbor prevashodno utiče politika i opcije koje su prolazne i tako razmišljaju o svemu pa i o ovoj manifestaciji) nije dobra i ne vodi nikud. Verovatno da rešenje treba tražiti negde između: u partnerstvu privatnog i javnog sektora u kojem bi se ozbiljnoj i dokazanoj privatnoj inicijativi omogućilo da uloži sopstvena sredstva i pokuša da od ove manifestacije napravi i dobar biznis, ali i gradu omogući da ima direktan i odlučujući nadzor – navode u Zrenjaninskom poslovnom krugu.

Dobar primer kako to sve u praksi obično funkcioniše desio se u Čačku pred Novu godinu. I ponovo je Lepa Brena bila „na meniju“.

„Na dočeku Nove godine na gradskom trgu u Čačku pevaće Lepa Brena. Prema nezvaničnim informacijama, sa folk pevačicom je praktično sve ugovoreno i samo ostaje da se kraju privede administrativna procedura vezana za postupak javnih nabavki. Prema našim saznanjima, ovaj aranžman Čačane će koštati 1,9 miliona dinara“, piše jedan prestonički list u internet izdanju od 17. decembra.

U ovoj kratkoj vesti mnogo toga se može pročitati. Pre svega, da je, neznano čijom voljom, odabrana Lepa Brena, i da je sa njom sve već ugovoreno, a sada samo treba odraditi (čitaj otaljati) javnu nabavku, ono kao administrativnu proceduru, ali strogo u skladu sa već dogovorenim uslovima. Javnu nabavku kao administrativnu proceduru, naravno, „ne držeći se zakona kao pijan plota“.

I bi Brenin koncert u Čačku, uprkos peticiji građana tog grada da se pare iz gradskog budžeta, umesto za koncert, potroše za bolesnu i siromašnu decu. Da ironija bude veća, nije potrošeno 1,9 miliona dinara, kao je nezvanično najavljeno, već zvanično 2,5 miliona. Ako je to sve.

NAPOMENA: Ovaj tekst je napisan u okviru projekta „Mreža 21“, koji finansira Evropska unija, a koji sprovodi Radio 021 iz Novog Sada, u saradnji sa portalom zrenjaninski.com!