DA LI NAM JE TURISTIČKA ORGANIZACIJA ZAISTA POTREBNA

ZRENJANIN – Saopštenjem se u toku nedelje oglasio Gradski odbor Demokrastke stranke. U saopštenju stoji:

Na poslednjoj sednici Skupštine usvojena su tri početna likvidaciona izveštaja tri javna preduzeća: Rezervati prirode Zrenjanina, Turistički centar grada Zrenjanina i Radio Zrenjanin.

Šta nam oni donose?

Kada su u pitanju prva dva javna preduzeća, sami izveštaji nam ne otkrivaju mnogo toga što nismo znali, sem konkretnih cifara: dugovanje Rezervata prema 3 poverioca iznosi 617 544 dinara, dok Turistički centar ima dug prema 16 poverilaca, i to u iznosu od 1,3 miliona dinara. Ipak, ono što je izuzetno važno jeste jasna namera da se nastavi po starom.

Ako je Banja Rusanda do sada mogla da se brine o svom parku i ako već poseduje sve neophodne resurse poput mehanizacije i ljudstva, zašto bi sad taj posao preuzeli Rezervati? Ako Dane piva, najveću manifestaciju u Zrenjaninu, organizuju razne agencije i ako se više ne brine čak ni o izletištu na Tisi, ni o Peskari, čemu onda postojanje Turističke? Ne treba nam čitava ustanova sa 40 zaposlenih da prodaje suvenire, zar ne?

Značajna razlika između ova dva preduzeća postoji jer Rezervati zapošljavaju mnogo manji broj radnika od Turističke, ali ipak važi isti princip. Oba preduzeća/ustanove zapošljavaju mali broj stručnjaka i uglavnom služe za stranačko udomljavanje, imaju velike troškove i zaduženja preuzeta od drugih.

Odbornica Alisa Kockar pojasnila je stav demokrata: „Meni je u potpunosti jasno da mnoge porodice u Zrenjaninu zavise od plata koje njihovi članovi dobijaju iz ova dva javna preduzeća, ali to nije i ne može biti razlog da ih mi ponovo osnivamo pod drugim imenom ako ona sama po sebi nemaju svrhu. Za te ljude moramo da pronađemo rešenje koje će biti dobro i za njih i za grad jer je sadašnje stanje na štetu baš svima.“

Radio Zrenjanin je posebna priča. Prošle godine je Ombudsman objavio specijalan izveštaj koji se odnosio na privatizaciju medijskih kuća koje su izveštavale na jezicima nacionalnih manjina i zaključio da je statistika generalno dobra – samo je 6 medijskih kuća zatvorilo svoja vrata – i da, naravno, treba o stanju voditi računa u budućnosti.

„Zašto je Radio Zrenjanin morao da bude jedan od tih 6 slučajeva? U gradu u kom živi više od 20 nacionalnih zajednica od najveće je važnosti omogućiti informisanje na maternjem jeziku za što veći broj građana. Radio Zrenjanin je to činio. Da se podsetimo, to je ujedno bio i jedini medij koji je uživo prenosio sednice Skupštine, i to u celosti. Očigledno je baš u informisanju građana i bio problem,“ zaključila je Alisa Kockar.