Autorski tekst Melanije Lojpur: Odustali smo od pijaće vode i od čistog vazduha

Danas objavljujemo autorski tekst Melanije Lojpur, portparolke Političke platforme Solidarnost i članice stranke Zajedno, koji je napisala specijalno za informativni portal zrenjaninski.com.

Kao i drugi Zrenjaninci, sa velikom nostalgijom sećam se perioda sa kraja osamdesetih i početka devedesetih godina. Tada je naš grad bio simbol industrijskog giganta. Devedesete su bile devastacija svega – od ljudskosti, zajedništva, demografije naših podneblja, do ekonomije i kulture. Te godine kosile su ljudske živote, ne samo u ratu već i ekonomskim potresima inflacije i embarga.

Taman kada smo pomislili da se početkom dvehiljaditih sprema srećnija etapa naših života, usledilo je čerupanje državne imovine pod „potrebom“ prvobitne akumulacije kapitala, urušavanje radnih i socijalnih prava, izvlačenje države iz servisa i usluga koje je nekada obavljala. Nestajalo je sve ono što je život u Jugoslaviji činilo dostojanstvenim, a što danas u velikoj meri nemamo.

PROČITAJTE JOŠ: Zrenjanin i Elemir bili među četiri najzagađenija naselja sumpor-dioksidom u Srbiji

Raspad zrenjaninske industrije, stečaji i privatizacije koje su usledile tužan su primer neodgovornih, nestrateških i na kraju oportunih odluka republičkih, pokrajinskih ali i lokalnih vlasti.

Umorni od svega, odustali od zdravog razuma

Pitanja od kojih započinjem osvrt na sve što čini realnost građana Zrenjanina danas su: kako je moguće da usred plodne banatske ravnice imamo fabriku guma? Kako je moguće da, umesto Vojvodine kao druge evropske Holandije, imamo kinesku prljavu industriju kao radni logor za zatvorenike iz zemalja Azije? Kako smo se pretvorili u mesto u kome se o uslovima rada u stranoj kompaniji ne može saznati ništa iz lokalnih medija? Kako smo došli u situaciju da izveštavanje o duboko problematičnim temama ne možemo da saznamo ništa iz lokalnih medija?

Odgovor je u nama i našem pristajanju da umorni od svega, odustanemo od zdravog razuma. Odustali smo od pijaće vode, odustali smo od čistog vazduha, odustali smo od zdrave zemlje. Odustali smo od zaustavljanja mladih koji odlaze jer Zrenjanin nije grad koji im daje priliku. Odustati od mladih znači odustati od svoje budućnosti, ali je zapravo reč o demografskom aksiomu. I nije to samo situacija sa Zrenjaninom, to je situacija po celoj Srbiji, od Subotice do Vranja, ali na kraju celim regionom, koji muči ista muka – nedostatak radne snage, uvoz iste a time smanjivanje standarda za sve radnike koji u Srbiji rade.

Dolaze ljudi iz Kine, naši odlaze u Nemačku

Važno je razumeti taj lanac – ljudi iz Kine, Vijetnama, Bangladeša dolaze da rade u Srbiji, za plate od kojih građani Srbije ne mogu da žive. Naši ljudi odlaze u Nemačku, Slovačku, Austriju ili Skandinavske zemlje – da rade za plate od kojih ni oni tamo neće biti ništa drugo do građani drugog reda. To je taj kapitalistički lanac koji nas je stavio na periferiju Evrope. Sada smo mesto gde kineska industrija izvozi svoje zagađenje koje pravi industrija poput Linglonga. Kao što smo mesto gde za evropski standard jeftina radna snaga namotava automobilske kablove.

Da bismo sve još slikovitije razumeli treba promišljati u brojkama. Potrošačka korpa u Srbiji je 98.000 dinara, medijalna plata odnosno ona plata koju prima 50% stanovništva Srbije je 66.000 dinara. Koja porodica može da živi od dve takve plate, ukoliko ima dvoje dece koja idu u osnovnu školu? Koja porodica sa takvom platom može da školuje studenta u Beogradu ili Novom Sadu? Inflacija je zvanično u 2022. godini bila preko 15%, ova 2023. takođe nas nije štedela. Malo je porodica koje znam, a da mogu da žive od svoje plate. Nema takve porodice gde bar jedan član ne radi neki dodatni posao.

Radniku odsečena tri prsta

U takvoj postavci egzistencije, nije ni čudo da nas vaspitavaju televizija i rijaliti – koji roditelji imaju vremena da se posvete svojoj deci. Nije ni čudo da su nam idoli kriminalci i stralete – ljudi koji žive neke nerealne živote. Nije onda ni čudo što nemamo kad da se bavimo svojim porodicama, decom, svojim zajednicama u kojima živimo. Nije ni čudo što smo se toliko otuđili, da nas više nije ni briga za to šta se dešava oko nas.

U takvoj postavci treba da se setimo i da je u Linglongu pre nekoliko dana došlo do teške povrede radnika. Odsečena su tri, a povređena dva prsta radnika, koji je bio angažovan u ovoj fabrici. Ovo nismo saznali iz lokalnih medija, nismo čuli na nacionalnim frekvencijama. Ovo ste mogli čuti jedino iz „opozicionih“ medija, ukoliko imate sreće da ih možete čuti i imate kad da čujete. Nadam se da nismo zaboravili i aferu sa zatvorenicima iz Vijetnama, čija nas je sudbina podsetila na radne logore iz najgorih perioda ljudske istorije.

Način na koji naša vlast zaboravlja sve radnike, kao što i dozvoljava njihov dehumanizujući tretman trebalo bi da nas upozori da najgore još nismo videli. Da li treba čekati kako bismo videli najgore? Jesmo li zaboravili na naše dostojanstvo kao ljudskih bića? Kada zaboravljamo dostojanstvo drugih, sasvim sigurno bićemo u prilici da neko dođe i uzme naše dostojanstvo. Istorija je toliko puta to potvrdila.

Ljudi koji ne prezaju ni od čega

Oni koji danas vode ovu zemlju, teško da se ikako mogu nazvati elitom. Reč je o ljudima kupljenih škola. Ljudima koji su simbol bahatog i neljudskog tretmana svih koji im se suprotstave. Reč je o ljudima koji ne prezaju ni od čega, kako bi zaštitili interese svoje lične ali i svojih klijenata, sa kojima su zajedno oteli javna dobra. Otimačina svega što je naše: naše vode, našeg vazduha, naše zemlje, ali i naše budućnosti – ova vlast sprovodi bahato skrivajući informacije od nas.

PROČITAJTE JOŠ: Prosečna junska penzija u srednjem Banatu iznosila 38.934 dinara

Otimačinu im omogućavaju zakoni koje guraju tokom letnjeg perioda, krijući informacije od javnosti – Zakon o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji ili Zakon o upravljanju privrednim društvima. Zakoni koji imaju za cilj da legalizuju tajkunski novac koji bi uleteo u javna preduzeća ili da omoguće da kriminalci i tajkuni dođu do najboljih lokacijia širom Srbije bez ikakvih naknada državi.

Elita nam daje samo simulaciju realnosti na nacionalnim frekvencijama koje imaju za cilj da nas skrenu od našeg suočavanja sa realnošću. Realnost je postala neizdrživa, ostali smo bez dostojanstva – vreme nam je da zajednički sa svojim komšijama, rodbinom, prijateljima, sa svojim sugrađanima krenemo u vraćanje institucija, naših dobara i naše budućnosti.

Melanija Lojpur

PR Političke platforme Solidarnost

Članica stranke Zajedno

Za vreme gradskih manifestacija naplata parkiranja traje dva sata duže

Prijavite se na naš newsletter i jedanput nedeljno najvažnije vesti iz Zrenjanina i okoline stizaće na vašu e-mail adresu.