Veče sećanja na uvaženog akademika Vladetu Jerotića

U Zrenjaninu je priređeno veoma emotivno veče sećanja na profesora Vladetu Jerotića, književnika, psihoterapeuta, narodnog prosvetitelja, uvaženog akademika.

Organizacija „Svetosavlje“ priredila je svojim sugrađanima nezaboravno veče sećanja na srpskog velikana koji je još za života prerastao u harizmatičnu legendu, magnetski privlačnu ličnost, autora brojnih dela i besednika koji nikoga nije ostavljao ravnodušnim.

U Baroknoj sali Gradske kuće, gde je veče upriličeno, gostovao je Aleksandar Gajšek, u ulozi čoveka koji je možda najbolje poznavao Jerotića. Gajšek je, inače, tvorac kultnih TV emisija pod nazivom „Agape“, u kojima je redovni gost bio uvaženi akademik. Jedan od učesnika bio je i Vladimir Vukašinović, profesor na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu u Beogradu, inače rodom Zrenjaninac. A prisutni su imali priliku da na večeri posvećenoj Jerotiću upoznaju i čelnika institucije „Adligat“ Viktora Lazića, iz znamenite kumanačke porodice koja poseduje izuzetno vredne i bogate, generacijama stvarane porodične biblioteke.

Menjao se celog svog života

Jedan od najvećih srpskih prosvetitelja, jedna od najznačajnijih ličnosti u Srbiji, po duhovnoj snazi odmah do patrijarha Pavla, tako je Aleksandar Gajšek sažeo svoja promišljanja o čoveku čije je misli brižljivo i trajno zabeležio u emisijama „Agape“.

– Počeo sam da posećujem predavanja Vladete Jerotića 1996. godine. Želeo sam da prevaziđem lična ograničenja izazvana nepoznavanjem teoloških učenja. Svestan svog neznanja, poželeo sam, hrabro, i da uradim intervju sa Vladetom Jerotićem. To sam i uspeo 1997. godine i tako je sve počelo – prisetio se Gajšek svojih prvih zajedničkih koraka sa akademikom.

Oni su kasnije prerasli u misiju upoznavanja srpske javnosti sa Jerotićem kao neiscrpnom riznicom mudrosti. Gajšek je kao posebnu Jerotićevu karakternu odliku izdvojio stanje duha i činjenicu da ga nikada nije zatekao i video gnevnog.

– Menjao se, celog svog života, na bolje, sa unutrašnjim ozarenjem i osmehom na licu – istakao je Gajšek.

Po njegovoj oceni, stari akademik bio je i veoma tolerantan prema kritičarima. Čak i onima koji su prelazili sve granice dobrog ukusa. A na pitanje, koliko je njega samog Jerotić promenio, Gajšek je jednostavno konstatovao: „I stena da je bila do Vladete, promenila bi se na bolje“.

– Susret sa njim bio je jedan od najznačajnijih događaja u mom životu. Nakon toga mnoga vrata su mi se otvorila, a mnoga sam i sam otvorio – kazao je Gajšek.

Bio željan novih saznanja i u poznom dobu

Doktorand Viktor Lazić, kao čovek koji je proputovao više od sto zemalja, podsetio je na neke razgovore sa Jerotićem. Njega su interesovali detalji, javnosti nepoznati, kao što je neverovanje naroda Jazida u postojanje đavola i slično.

– Lično mi je najveća Jerotićeva pohvala bio telefonski poziv na Božić 2014. godine. Tada mi je akademik rekao da čita moju knjigu – pohvalio se Lazić.

I to je detalj koji potvrđuje da je Jerotić i u poznom životnom dobu bio željan novih saznanja, jednako koliko je bio voljan da sve što je spoznao podeli sa ljudima spremnim da ga čuju i razumeju.

Profesor Vladimir Vukašinović, uz ocenu da je Jerotić bio pravoslavni hrišćanin u punom smislu te reči, okarakterisao ga je kao živahnog, otvorenog, iskrenog bogotražitelja. On je, po rečima Vukašinovića, znao da nije dovoljno verovati u Boga, već je potrebno iznova se susretati sa njim. Vukašinović je podsetio na neke misli i definicije pokojnog Jerotića.

Na večeri je izrečeno i ono što smo odavno znali, da su Jerotićeva predavanja bila remek dela besedništva. Četiri puta su Zrenjaninci imali priliku da ga uživo slušaju, od 2012. do 2015. godine, zahvaljujući upravo organizaciji „Svetosavlje“. I oni koji su prisustvovali tim događajima za pamćenje, a mnogo ih je jer su prostorije uvek bile dupke pune, sećaju se da je vreme uz Jerotićeve besede neosetno teklo, dok je publika bila u stanju neke pozitivne hipnoze. Upravo to se ponovilo i na večeri posvećenoj uspomeni na Jerotića. Kao da je njegova neumrla duša, jer duša nikada ne propada, učinila da svi zaborave na vreme.

I da završimo rečenicom kojom je veče otvorio Dragan Vidaković, predsednik organizacije „Svetosavlje“. Ta rečenica uz ime Vladete Jerotića sasvim prirodno ide. „Blago onom ko dovijek živi, imao se rašta i roditi“.