Učesnicima Susreta akvarelista priređen izlet na Carsku baru
Učesnicima ovogodišnjeg, 39. po redu Susreta akvarelista u Umetničkoj koloniji Ečka, po tradiciji je priređen izlet i vožnja brodom u Specijalnom rezervatu prirode „Carska bara“. U Umetničkoj koloniji Ečka ovog leta, od 5. do 9. jula, učestvuje petoro umetnika, i to Nadežda Kirćanski, Iva Kuzmanović, Vladimir Miladinović, Mirjana Boba Stojadinović i Rade Tepavčević. Oni […]
Učesnicima ovogodišnjeg, 39. po redu Susreta akvarelista u Umetničkoj koloniji Ečka, po tradiciji je priređen izlet i vožnja brodom u Specijalnom rezervatu prirode „Carska bara“.
U Umetničkoj koloniji Ečka ovog leta, od 5. do 9. jula, učestvuje petoro umetnika, i to Nadežda Kirćanski, Iva Kuzmanović, Vladimir Miladinović, Mirjana Boba Stojadinović i Rade Tepavčević. Oni su smešteni u umetničkom paviljonu, u okviru veoma atraktivnog kompleksa Kaštela Ečka, a upoznavanje sa nedirnutom oazom prirode u obližnjioj Carskoj bari bila im je posebna inspiracija. Posebno uz nadahnutu besedu menadžera turizma u Carskoj bari Milivoja Putića Pute, koji se potrudio da izletnicima opiše biljni i životinjski svet ovog bisera prirode.
– Ova kolonija lepa je tradicija naše galerije, kao i izleti u Carsku baru, koji su umetnicima uvek zanimljivi. Inače, poslednjih godina umetnici imaju daleko veću stvaralačku slobodu. Tako je i ove godine, i u ečanskoj koloniji sada borave stvaraoci koji, pored toga što mogu da se izražavaju u tehnici akvarela, slobodni su da je kombinuju, ili da neke njene osobine udružuju sa drugim vizuelnim medijima zastupljenim u njihovom radu. Time oni na originalan način razmatraju sam medij akvarela – kaže selektor 39. Susreta akvarelista Slavica Popov, viši kustos Savremene galerije Zrenjanin.
Ona podseća da je Umetnička kolonija osnovana u selu Ečka davne 1956. godine, a u njenom radu učestvovala su najznačajnija imena likovne umetnosti sa teritorije bivše Jugoslavije.
– Umetnici su se, već prema sopstvenom opredeljenju i afinitetu, bavili različitim likovnim tehnikama, slikarstvom, skulpturom, grafikom… Od osamdesetih godina prošlog veka akcenat je bio na akvarelističkim sazivima, kao najpristupačnijim, i umetnicima i organizatorima. Sve uz pitanje, koje se kontinuirano postavlja kroz susrete akvarelista – koja može biti uloga akvarela i kakva je njegova sposobnost da omogući izražavanja u savremenom vizuelnom stvaralaštvu – govori Slavica Popov.
Po njenim rečima, baš zbog toga, nekoliko godina unazad, susreti ne okupljaju akvareliste, već umetnike kojima se ostavlja širok izbor, od stvaranja čistog akvarela, do interpretiranja svojih razmišljanja o akvarelu kroz druge medije.
– Svoje ideje umetnici ne realizuju u akvarelu sa ciljem postizanja izvesne virtuoznosti, već prevashodno koriste osobenosti ove tehnike kao što su pokret, fluidnost, transparentnost, prolaznost… Uz iskrenost da izraze i istaknu suštinske probleme u društvu, kao i lične ispovesti. Različiti pristupi tehnici akvarela, ne i jedini, omogućavaju odličan uvid u njene mogućnosti – kaže Popov.
Ona se odlučila da ove godine okupi mlade stvaraoce među kojima je i rođena Zrenjaninka Nadežda Kirćanski, koja je završila osnovne i master akademske studije na vajarskom odseku Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu, gde je trenutno na doktorskim studijama. Ova mlada umetnica do sada je imala tri samostalne izložbe, od kojih jednu i u Kulturnom centru Zrenjanina. Učesnica je i više kolektivnih izložbi, a dobitnica je nagrade za skulpturu „Sreten Stojanović, profesor ALU“ za 2017. godinu. Živi u Beogradu.
Tu je i Iva Kuzmanović iz Beograda, koja je 2011. diplomirala na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, na Odseku za slikarstvo, u klasi profesora Čedomira Vasića. Od 2012, kao suosnivačica Umetničkog prostora U10 i članica Umetničkog kolektiva U10, učestvovala je kao organizatorka, kustoskinja i umetnica na preko sto grupnih i samostalnih izložbi i drugih projekata u kulturi i umetnosti.
Vladimir Miladinović živi i radi u Beogradu, a diplomirao je na fakultetu Primenjenih umetnosti u Beogradu. Završio je doktorske kurseve na interdisciplinarnim doktorskim studijama pri beogradskom Univerzitetu umetnosti, odsek za teoriju umetnosti i medija. Od 2007. godine ima status slobodnog umetnika. Dobitnik je nagrade 53. Oktobarskog salona 2012. godine kao i glavne nagrade fonda za crtež „Vladimir Veličković“ 2016. godine. Aktivno je uključen u nekoliko naučno-istraživačkih projekata. Izlaže aktivno u zemlji i inostranstvu.
Mirjana Boba Stojadinović iz Beograda diplomirala je na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu gde je i magistrirala. Magistrirala je i na Institutu Pit Cvart u Roterdamu (2008) i Fakultetu likovnih umetnosti u Plimutu/UK (2008). Izlaže samostalno i na grupnim izložbama od 1998. godine. U centru njenih interesovanja su prostor i prostorni odnosi, uz korišćenje fotografije, teksta, zvuka i objekata. Dobitnica je nagrade 25. Memorijala Nadežde Petrović 2010. godine. Osmislila je i realizovala više projekata. U periodu 2010–2016. autorski i organizaciono je vodila projekat „Umetnik kao publika“. Trenutno sarađuje sa redakcijom kulture na Radio Beogradu 2.
A najmlađi učesnik je 24-godišnji Rade Tepavčević iz Vrbasa, koji je završio osnovne akademske studije na Akademiji umetnosti u Novom Sadu u klasi profesorke Bosiljke Zirojević Lečić, smer slikarstvo. Trenutno pohađa master studije na istom fakultetu. Od 2014. godine aktivno je izlagao na brojnim grupnim izložbama i imao je pet samostalnih izložbi. Dobitnik je nekoliko nagrada od kojih su najznačajnije nagrada iz fonda „Milivoj Nikolajević“ za crtež/studiju 2014. godine kao i Godišnja nagrada Departmana likovnih umetnosti za najuspešniji umetnički rad iz umetničke discipline slikanje 2017. godine na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Pored slikarstva bavi se ilustracijom i dizajnom.
Izložba radova nastalih u Umetničkoj koloniji u Ečki, koji će ostati u zbirci Savremene galeriji Zrenjanin, biće otvorena u ponedeljak, 15. oktobra, u Savremenoj galeriji Zrenjanin. Susreti akvarelista godinama i decenijama uvećavaju kolekciju Savremene galerije Zrenjanin, koja u zbirci akvarela danas ima oko 900 radova nastalih u Ečki.
Realizaciju kolonije omogućio je Grad Zrenjanin.