TIHOMIR ČELANOVIĆ: MNOGI MALIŠANI ODRASTAJU UZ NJEGOVE ILUSTRACIJE

ZRENJANIN – Tihomir Čelanović jedan je od najpoznatijih ilustratora za decu danas. Mnogi mališani odrastaju uz njegove ilustracije, a prvu knjigu koju je Tihomir ilustrovao, davne 1993. godine, dok je još bio kotorski klinac, objavila je zrenjaninska biblioteka „Žarko Zrenjanin“.

Tihomir bi sasvim sigurno postao to što je danas, ali kaže da mu je mnogo značilo što su autor knjige i izdavač dali šansu nekome ko do tada nije objavljivao. Baš zbog tih zrenjaninskih početaka, zamolili smo Tihomira da za čitaoce portala zrenjaninski.com kaže nešto.

– Počeo sam da crtam kao četvorogodisnjak, tako kažu moji. Sećam se da sam crtao mnogo nepovezanih stvari na jednom papiru, imao sam problem da nacrtam jednu stvar, da funkcioniše samostalno, da bude „za zid“. A od starta sam hteo da se bavim stripom, jer mnogo volim proces pričanja priča – govori Tihomir. – Duško Davidović, novinar radio Kotora, u to vreme me je preporučio Draganu Raduloviću i Batu Dukaju (režiseru TV Titograd) za snimanje emisije „Mali veliki“. Oni su došli kod nas, razgovarali smo, upoznali se i uskoro počeli da radimo na polusatnoj emisiji. U početku sam imao nepodnošljivu tremu, ali me je ubrzo Dragan opustio, stvarno je bio veoma drag, strpljiv čovek.

Prva knjiga ilustracija koju mu je objavio „Žarko Zrenjanin“ iz Zrenjanina je njegova „Nemoj ovo nikom reći“. Njemu je, naravno, mnogo značilo što je izdavač dao šansu nekome ko do tada uopšte nije objavljivao.

Da li je danas teže privući dečju pažnju knjigom i ilustracijom ako im mobilni telefon i računar dođu do ruku već u najranijem detinjstvu?

– Stvar je u tome da se „zapali iskra“ znatiželje i da se ona održava. To je nesto što decu drži zainteresovanom, uključenom, a, na kraju krajeva, i nas odrasle. Radi se o tome da mi živimo (uprkos svemu što se dešava) u vrlo udobnom periodu istorije. Imamo pristup svim mogućim informacijama, kompjutere i telefone kojima smo i previše zaokupljeni, ali koji nam itekako i pomažu. Sve se svodi na to kako se mi postavljamo prema svemu tome. Okolnosti u kojima živimo su drugačije nego pre 20 godina, treba iskoristiti i sve što pruža knjiga, ali i kompjuter. Mislim da je potrebna jedna ozbiljna doza discipline da bismo bili u stanju da se snađemo u ogromnom prilivu informacija kojima smo svaki dan zatrpavani, da usmerimo decu na smislen i vredan sadržaj a sklonimo od nepotrebnih ispraznosti.

Kako izgleda proces ilustracije jedne knjige za decu?

 – Kad pročitam tekst, dam sebi malo vremena da mi se u glavi oformi ideja o tome kako bi knjiga trebalo da izgleda u finalnom obliku. Zamislim da sam čitalac koji je naišao na već štampanu knjigu u knjižari i pitam se kakva bi trebalo da bude da bi bila primamljiva. Skoro sam ilustrovao knjigu za „Lagunu“. „Ptica padavica“ je divna knjiga koja obiluje spontanim blesavostima, ništa nije lepše od toga. Imam sreće da mi u poslednje vreme nude dosta takvih tekstova. Tražio sam zajedno sa urednikom stil koji bi najviše odgovarao knjizi i onda sam se razmahao. Čini mi se da danas u dečijoj ilustraciji ponekad fali topline, često su ilustracije, pre svega, dobro dizajnirane, sa osmišljenim konceptom, a sa manjkom životnosti karaktera.

Knjiga ili kompjuter? Ko je pobednik?

– Mislim da to nije bitka „knjiga protiv kompjutera“ nego „sadržaj protiv praznine“, „plemenitost protiv banalnosti“. A ako već hoćemo (i treba!) da održimo knjigu živom, bilo bi dobro da čitanje bude mali ritual u toku kojeg je sve u kući pogašeno: mobilni, kompjuteri, tv. Prosto je neverovatno da je to danas ljudima van svake navike i da treba da ulože svestan napor da bi to uradili. Ja to povremeno praktikujem i mnogo mi prija. I opet se vraćam na aktivno i neophodno „održavanje iskre“. Vrlo je malo stvari koje nisu baš ni malo zanimljive, sve se svodi na to kako ih sebi i deci predstavimo.

Tihomir Čelanović je u okviru Laguninog obeležavanja Dečje nedelje držao radionice ilustrovanja i time održavao iskru, kako sam kaže. I portal zrenjaninski.com pridružuje se tome ovim razgovorom.