Prokišnjava, puca i nije bezbedno: U kakvom su stanju ustanove kulture u Zrenjaninu
Veliki problem u funkcionisanju ustanova kulture u Zrenjaninu je nedostatak sredstava za renoviranje i ulaganje u infrastrukturu, ocenjuje se u nacrtu Lokalnog plana razvoja kulture grada Zrenjanina za period od 2026. do 2030. godine.
Podeli vest:
Prema mišljenju 57,3 odsto anketiranih zaposlenih, to je jedan od tri osnovna problema u ustanovama kulture, dok 58,3 odsto smatra da je neophodno unapređenje infrastrukturnih i prostornih uslova.
Kako se navodi u ovom dokumentu, Kulturni centar Zrenjanina je jedina ustanova kulture u gradu koja se nalazi u namenski građenom objektu. U dvorištu zgrade nalazi se amfiteatar koji je u lošem stanju i čija rekonstrukcija je predviđena Strategijom za mlade Srednjeg Banata za period 2024 – 2030. i projektom „Zrenjanin – Nacionalna prestonica kulture 2025“.
Dalje se navodi da je zgrada Narodnog pozorišta „Toša Jovanović“ sagrađena u prvoj polovini 19. veka i da deo objekta koristi Savremena galerija Umetničke kolonije – Ečka. Radovi na obnovi krova izvedeni su 2006. godine, ali prema mišljenju zaposlenih koji su učestvovali u konsultativnom procesu, rekonstrukcija nije dobro urađena, zbog čega Velika scena prokišnjava i deo zgrade nije bezbedan. Problem pozorišta predstavlja i loše grejanje u zgradi, pa grejna tela ne mogu da zagreju Veliku scenu visoku 12 metara, dok je leti teško rashladiti prostore ustanove.
Kada je reč o opremi, Narodno pozorište u Zrenjaninu ne raspolaže modernom tonskom i svetlosnom opremom i nema sopstveno vozilo, već koristi vozilo Gradske uprave, što utiče na broj održavanja pozorišnih predstava u drugim mestima i na učešće na pozorišnim festivalima.
U Lokalnom planu razvoja kulture grada Zrenjanina piše i da su pre 20 godina izvedeni radovi na krovu zgrade Narodnog muzeja Zrenjanin, ali da on danas prokišnjava, zbog čega su u opasnosti mnogi muzejski predmeti koji se nalaze na stalnoj postavci. Osim toga, i pojedini depoi u Muzeju nisu adekvatno opremljeni za čuvanje muzejske građe.
„U podrumskom delu objekta nalazi se postavka poljoprivrednih mašina i alatki za čije uređenje su sredstva odobrena od strane Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama 2010. godine. Ovaj deo postavke nikada zvanično nije otvoren za posetioce, a u njemu izbija vlaga“, ističe se u dokumentu.
Navodi se i da veličina prostora Gradske narodne biblioteke „Žarko Zrenjanin“ ne zadovoljava potrebe matične biblioteke definisane Nacionalnim standardima za obavljanje bibliotečko – informacione delatnosti. Međutim, najveći problem objekta odnosi se na statiku i vlagu, što je 2025. godine utvrdio i diplomirani inženjer građevine po nalogu Odeljenja za privredu Gradske uprave Zrenjanin.
Naime, u potkrovlju zgrade nalazi se deo fonda naučnog odeljenja čije police se nalaze na podu od lesonita ili iverice, a završni sloj je topli pod. Na nekoliko mesta je došlo do proboja nogu polica kroz pod, sa velikim otvorima u podu, zbog čega taj deo zgrade nije bezbedan za zaposlene koji u svojoj redovnoj delatnosti koriste fond.
Deo fonda pozajmnog odeljenja nalazi se u podrumu zgrade, na zidovima su vidljiva oštećenja od kapilarne vlage, zbog čega je predložena sanacija prostora i izvođenje hidroizolacije.
„Na spratu zgrade, na jednom od plafona, u delu depoa naučnog odeljenja postoji velika pukotina na plafonu. Problem vlage vidljiv je u Klubu knjige, knjigoveznici i na severnoj strani objekta gde su pukli zidovi, te postoji opasnost od njihovog rušenja, naročito na severnoj strani zgrade“, piše u Lokalnom planu razvoja kulture.
Radne prostorije Istorijskog arhiva Zrenjanin nalaze se na spratu levog krila Gradske kuće izgrađene u 19. veku. Renoviranje prostorija obavljeno je pre nekoliko godina. U podrumu levog krila Gradske kuće čuva se operativna arhivska građa gde je prethodnih godina izvlačena vlaga, ali ona i dalje izbija, što utiče na čuvanje arhivske građe. Pored toga, pod prostorija je od cigala koje se krune.
Drugi depo, u kome se čuva privredna građa, nalazi se u skloništu koje je prvenstveno namenjeno sklanjanju stanovništva u vanrednim situacijama, a ne čuvanju arhivske građe.
Treći depo, u dvorištu Gradske kuće, jedini ispunjava uslove propisane pravilnikom i u njemu se čuvaju najstarija građa i matične knjige.
PROČITAJTE JOŠ: Mnogi će se iznenaditi kad pročitaju koliko Grad Zrenjanin izdvaja za kulturu
Dalje piše i da Savremena galerija Umetničke kolonije Ečka od osnivanja nema svoj prostor. Kancelarije i jedan od depoa ustanove se nalaze u potkrovlju zgrade Narodnog muzeja Zrenjanin, a izložbeni prostor u prizemlju zgrade Narodnog pozorišta. Pojedine kancelarije koje se nalaze u potkrovlju nemaju prozore. Takođe, prozora i termoregulacije nema ni u depou.
Zavod za zaštitu spomenika kulture Zrenjanin se nalazi u prostorijama nekadašnje Velikobečkerečke štedionice koja je rekonstruisana 2015. i 2016. godine. U dvorištu se nalaze objekti za koje nije utvrđena bezbednost, a koji bi mogli da budu iskorišćeni za potrebe kulture.
Podeli vest:
