NARODNI MUZEJ: Sto godina od dolaska prvih kolonista u Banat
Svečano otvaranje izložbe „Sto godina od dolaska prvih kolonista u Banat (1919–2019): Identitet sačuvan u slici i sećanju“ biće upriličeno u Malom salonu Narodnog muzeja Zrenjanin. Izložba će biti otvorena u petak, 15. novembra, u 19 časova. Autorka izložbe je Rajka Grubić, muzejski savetnik – etnolog u Narodnom muzeju Zrenjanin. Izložba „Sto godina […]
Svečano otvaranje izložbe „Sto godina od dolaska prvih kolonista u Banat (1919–2019): Identitet sačuvan u slici i sećanju“ biće upriličeno u Malom salonu Narodnog muzeja Zrenjanin. Izložba će biti otvorena u petak, 15. novembra, u 19 časova.
Autorka izložbe je Rajka Grubić, muzejski savetnik – etnolog u Narodnom muzeju Zrenjanin.
Izložba „Sto godina od dolaska prvih kolonista u Banat“ biće otvorena do 20. januara 2020. godine. Ulaz je slobodan.
Pročitajte još: Banatski kulturni centar organizuje manifestaciju „Pesnička republika“
Protekao je ceo jedan vek od prvog planskog naseljavanja Vojvodine srpskim dinarskim stanovništvom. Ova vremenska distanca, kao i geografska udaljenost od matice, bez obzira na još uvek relativno žive veze sa zavičajem, značajno su uticali na kulturno nasleđe i identitet ovog dela srpskog stanovništva. Na to su uticali i multietnička sredina, kao i ekonomski napredak, društvene promene, raspad države i rat devedesetih godina 20. veka. Ove poslednje događaje karakteriše veliki izbeglički talas novog dinarskog stanovništva, tranzicija i globalizacija.
Osoben nacionalni i kulturni karakter
Stanovništvo koje je kolonizovano nakon Prvog svetskog rata, pored sopstvenog kulturnog nasleđa prenetog iz zavičaja, u velikoj meri poprimilo je i određene elemente kulturne tradicije autohtone sredine. Reč je o čestitanju i praćenju Božića, praćenju kuma, okupljanju na roglju… To se može pripisati vremenskoj distanci i dužim suživotom sa ostalim narodima u multietničkoj sredini Banata.
S druge strane, kod stanovništva koje je kolonizovano nakon Drugog svetskog rata, zahvaljujući kraćoj vremenskoj distanci, kao i boljoj komunikaciji sa maticom, kulturno nasleđe se i dalje živo neguje. Osoben nacionalni i kulturni karakter, kao i sam osećaj pripadnosti, najčešće se ispoljavaju putem folklora. Preko njega se predstavljaju igre, pesme, nošnje i običaji rodnog kraja. Ovo se ispoljava i putem jezika. I danas je u velikoj meri prisutna ijekavica, karakterističan dijalekat, kao i specifični nazivi za pojedina jela, predmete…
Ispoljavanje identiteta je dinamička kategorija podložna zakonima društvenih i ekonomskih promena. To potvrđuju i savremeni festivali i kulturne manifestacije. Oni predstavljaju ne samo novonastale prenosioce tradicije i etno-nasleđa, već i snažno sredstvo za animiranje turista i afirmaciju lokalne zajednice.