Milan Kolak: Da je ovaj svet moralno savršen glumci ne bi ni postojali
Mladi glumac Milan Kolak čini deo glumačke postave predstave „Naš grad“, koja bi na Dramskoj sceni Narodnog pozorišta „Toša Jovanović“ u Zrenjaninu trebalo premijerno da bude izvedena krajem ovog meseca. Zrenjaninska pozorišna publika Milana je već imala prilike da gleda u predstavama „Romeo i Julija“, „Zrenjanin“, „Komandant Sajler“ i „Bilo jednom u Banatu“. U […]
Mladi glumac Milan Kolak čini deo glumačke postave predstave „Naš grad“, koja bi na Dramskoj sceni Narodnog pozorišta „Toša Jovanović“ u Zrenjaninu trebalo premijerno da bude izvedena krajem ovog meseca.
Zrenjaninska pozorišna publika Milana je već imala prilike da gleda u predstavama „Romeo i Julija“, „Zrenjanin“, „Komandant Sajler“ i „Bilo jednom u Banatu“. U poslednje vreme imali smo prilike da ga gledamo i u filmu „Kralj Petar Prvi“, gde je tumačio jednu od glavnih uloga, ali i u serijama „Urgentni centar“, „Drim tim“, „Južni vetar“… A uskoro ćemo moći da ga gledamo i u filmu i seriji o legendarnom pevaču narodne muzike Tomi Zdravkoviću.
Milan Kolak je ekskluzivno za portal zrenjaninski.com govorio o svom novom angažmanu u Narodnom pozorištu Zrenjanin, o drugim glumačkim izazovima, kao i o radu u vreme pandemije koronavirusa.
Trenutno si angažovan u predstavi „Naš grad“ u zrenjaninskom Narodnom pozorištu „Toša Jovanović“. Reci nam nešto o tvojoj novoj ulozi.
Ova predstava se u velikoj meri služi metateatralnim sredstvima što implicira da ću se naći u ulozi glumca naratora i u ulozi živahnog mladića Džordža koji ispoljava neverovatnu zagriženost i potencijal za bejzbol, sve dok mu ljubav ne nametne druge životne prioritete.
„Naš grad“ američkog romansijera i dramskog autora Torntona Vajldera govori o malom mestu u Americi početkom 20. veka, o meštanima i njihovim životima u rasponu od dve decenije. Koliko je ovo univerzalna priča i da li danas, u 21. veku, može da se premesti u Zrenjanin, Kragujevac ili Novi Sad?
„Naš grad“ Torntona Vajldera je raskošna baza za istraživanje univerzalnog ljudskog iskustva življenja. Analizirajući jednostavnu priču o ljubavnoj vezi postavljamo vanvremenska pitanja o ljubavi, životu i smrti. Ta tri elementa su ključni činioci svakog čoveka, ma gde se on nalazio na ovoj planeti. Najveća vrednost ovog komada jeste upravo u tome što je namenjen svakome, bez obzira na godine, pol, nacionalnu ili bilo koju pripadnost, jer nas primorava da se zapitamo koliko smo zapravo prisutni u sadašnjem trenutku, da li smo protagonisti svojih života ili smo samo nesvesni posmatrači koji dekoncentrisano životare dok život prolazi mimo njih.
Šta je zahvalniji materijal za jednog glumca – ljudske slabosti ili ljudske vrline?
Da je ovaj svet moralno savršen i sastavljen od ljudi koji poseduju isključivo vrline, glumci ne bi ni postojali. Zato je primarni zadatak glumca da opaža, zatim upija i na kraju ukazuje na nedostatke, mane i anomalije čoveka, a samim tim i društva. Nesklad je stvorio umetnika.
Rediteljka Mia Knežević svega je četiri godine starija od tebe. Kako je raditi sa mladom rediteljkom? Da li zajedno radite na građenju tvog lika u predstavi ili je on čisto tvoj ili njen „produkt“?
Godine u ovom poslu ne igraju neku posebnu ulogu, više je to pitanje emotivnog iskustva, profesionalizma, radne etike, pripremljenosti i nesebičnog pružanja kolektivu. Sve ove osobine Mia poseduje i zato je velika radost raditi sa njom.
Što se tiče rada na liku, pa i predstavi uopšte, glumac i reditelj moraju biti u istom timu, i doprinositi znanjem i veštinama, svako svojim, da bi uopšte mogli da ostvare željeni rezultat, podrazumeva se iz iste ideje. Oni su u nekoj vrsti simbioze. Ukoliko jedan od njih radi isključivo za sebe, nastaje ono što se zove dosadno pozorište.
Skoro pet godina traje tvoja saradnja sa zrenjaninskim teatrom, koja je započeta predstavom „Romeo i Julija“. Kako bi je ukratko opisao?
Uzajamno poverenje u zajednički napredak.
Zbog pandemije koronavirusa, pozorišta u svetu su od prošle godine zatvorena. Kako bi bar na neki način zadržali kontakt sa publikom, mnogi teatri su se odlučili za online izvođenje pozorišnih komada. Da li ono uopšte može da zameni neposredan kontakt sa publikom?
Meni se to online izvođenje uopšte ne dopada. Energija koja cirkuliše između glumaca i publike bi trebalo da ima otvoren protok, a ne da se filtrira kroz ekran. Pozorište je zajednički čin svih prisutnih u sali, a film se prikazuje na ekranu, zato se i služi drugim sredstvima komunikacije. Pozorište ne postoji ukoliko glumci i gledaoci ne dišu isti vazduh.
U poslednje vreme snima se mnogo više domaćih serija nego ranije, a u nekima od njih, kao što su „Južni vetar“, „Urgentni centar“ i „Drim tim“, imamo prilike da gledamo i tebe. Uskoro ćemo te gledati i u filmu i seriji o Tomi Zdravkoviću. Da li je i u kojoj meri ovo prilika za afirmaciju mladih glumaca?
Film i televizija su svakako nešto što glumcu donosi širu publiku, pa samim tim i nove poslove. Ali suštinski, ono što afirmiše glumca je isključivo njegov rad, u kojem god medijumu on stvarao.
Pratite portal zrenjaninski.com i na Instagramu
Prijavite se na naš newsletter i jedanput nedeljno najvažnije vesti iz Zrenjanina i okoline stizaće na vašu e-mail adresu.
Bravo, sinovac. Čiča