KNJIGA ZA VIKEND: Tatjana Tabački preporučuje našim čitaocima

Prvi vikend juna, uz veoma promenljive vremenske prilike, idealan je trenutak da slobodno vreme provedete uz knjigu. Možda neku od onih koje duge stoje na polici čekajući da dođu na red. A možda baš uz ovu knjigu koju smo ove nedelje pripremili za vas. Za naš portal je o knjizi Džordža Orvela „Kataloniji u čast“ pisala Tatjana Tabački.

„Da se nije dogodio splet čudnih i tragičnih okolnosti, ne znam da li bi ova knjiga došla po drugi put do mene. Ali jeste, mada sad na nju gledam dvojako. Kao na knjigu koja nije na vreme stigla, i kao paradigmu gotovo svakog društva suočenog sa rastećim fašizmom.

Španski građanski rat ili borba dve Španije je pokušaj i uspeh fašista i nacionalista da, na čelu sa Fransiskom Frankom, državnim udarom svrgnu republikansku vladu. S druge strane, nasuprot Franku, bila je kompleksna i potpuno razjedinjena levica sa svojim brojnim frakcijama.

Iz prve ruke

Orvel je o ratu pisao iz „prve ruke“, kao vojnik POUM-a ili Radničke partije marksističkog uverenja. U početku, vrlo temeljno opisuje stanje u Španiji, iznenađen sistemom u kom radnička klasa „drži uzde“. Opisuje i Špance koje je smatrao plemenitim i širokogrudim narodom. Za jednog Engleza vojna (ne)organizovanost bila je nezamisliva, pa je brzo napredovao u vojnoj hijarahiji. „Tumarali smo raštrkano, s manje kohezije od stada ovaca, nismo prešli ni tri kilometra, a začelje kolone se izgubilo iz vida. Polovina takozvanih muškaraca, bila su deca, doslovno ne starija od 16 godina. A ipak svi su bili sretni i uzbuđeni zbog nade da će se napokon stići na front.“ Ideja borbe protiv fašizma, protiv zla, držala ih je budnim iako su bili nenaoružani, prljavi i gladni u rovovima.

Pročitajte još: KNJIGA ZA VIKEND: Radmila Radojković preporučuje našim čitaocima

Kako je rat odmicao, otpor koji se kretao od centrista, zatim komunista i anarhista uneo je šizofrenost i zamaglio ciljeve antifašističke borbe. Uticaj tajnih službi Sovjetskog saveza, crkve, neodlučnost Britanije i Francuske, pomoć Nemačke i Italije Franku, u vidu oružja i novca, dovela je do diktature koja je trajala decenijama.

Po povratku u Britaniju, Orvela su nazivali špijunom, izdajnikom, kao i mnoge intelektualce i umetnike tog vremena.

Mobilizacija antifašista

Španski građanski rat, nazivao se i „mobilizacijom antifašista“ kao i intelektualaca iz čitavog sveta. Tako su u njemu kao novinari, posmatrači, vojnici učestvovali mnogi poznati pojedinci. To su Federiko Garsija Lorka, Ernest Hemingvej, Ema Goldman, anarhistkinja i novinarka, Pablo Neruda. Jugosloveni su se takođe borili, a kasnije su predvodili partizanske brigade u Drugom svetskom ratu. Jedan od njih je Koča Popović.

Kao neko ko živi na Balkanu, dok sam čitala ovaj politički roman, sve mi je bilo potpuno jasno. Osetila sam poriv da se ispovraćam koliko se stvari ponavljaju i vrte u krug. A mi se ujedamo, čini mi se da više nismo sposobni ni za onaj lični otpor, mikroantifašizam, biblijski, dečiji: ovo je dobro, viknuću! Ovo je zlo, reći ću!

Uticaj tajnih službi, diktatura, nacionalizam, razjedinjen i bezidejni otpor, politička ubistva, strani uticaji. Trenutno živimo poslednju fazu raspada Jugoslavije, sa svim ovim elementima dok se zapravo samo treba okrenuti, pogledati istoriju i sve će postati kristalno jasno.

Džon Dos Pasos, američki modernista, napisao je: „Mišljenja sam, naročito posle mog puta u Španiju, da se građanske slobode moraju braniti u svakoj situaciji.“

Ovu preporuku pišem zbog ove poruke, zbog antifašizma, zbog ideala, zbog osobe koja je u sebi nosila samo dobrotu, zbog Jerine.“

Priredila: Aleksandra Idvorjan