KNJIGA ZA VIKEND: Tamara Živankić preporučuje našim čitaocima
Prva književna preporuka ovog proleća donosi roman koji poseduje humor, priču o ljudskoj psihi i naravno, ljubavi. Doduše, ne na način na koji biste prvo i pomislili. Predstavljamo vam knjigu „Ljubav traje tri godine“ Frederika Begbedea, o kojem je pisala Tamara Živankić. „Da li brak neizbežno uništava ljubav? Da li je seks presudan faktor da […]
Prva književna preporuka ovog proleća donosi roman koji poseduje humor, priču o ljudskoj psihi i naravno, ljubavi. Doduše, ne na način na koji biste prvo i pomislili. Predstavljamo vam knjigu „Ljubav traje tri godine“ Frederika Begbedea, o kojem je pisala Tamara Živankić.
„Da li brak neizbežno uništava ljubav? Da li je seks presudan faktor da tu ljubav održi u životu? Ima li ljubav zaista rok trajanja?
Neko bi rekao lagane teme, dostojne visokotiražnog ženskog magazina. No, ovoga puta iza pomenutih razmatranja stoji jedan stvaralački duh ozbiljnog kalibra. „Ljubav traje tri godine“ je štivo u kojem inteligencija ne ustupa tek tako svoje mesto neobaveznom humoru i zbijanju šala na sopstveni račun. Upravo time i potvrđuje Begbedea kao vrlo darovitog pisca.
Humor, šarm i fini uvidi u ljudsku psihu su nesumnjivi kvaliteti ovog romana. Njegov pripovedač Mark Maronije je pronicljiv. Uz to, ne štedi sebe, pa tako analizu problema koji ga opsedaju vrši na sopstvenom primeru. Autor se zapravo poigrava figurom pripovedača, istupajući pred nas na mahove i kao sâm pisac. Deleći sa čitaocem doživljaj razvoda, a potom i ponovnog zaljubljivanja, on plasira jedan ironični ton. Istovremeno odaje utisak nekoga ko od ljubavi ne odustaje i ko za njom istinski žudi. Vrlo dinamično kombinujući hiperbolu sa gotovo naučnim diskursom kada se radi o pitanjima ljubavi, narator/pisac nastoji da pronikne u srž ove zavrzlame, a da usput razonodi i uteši samog sebe.
Genijalni spisateljski momenti i misli koje ostaju u sećanju
Pripovedanje je sažeto i efektno uz genijalne spisateljske momente, misli koje ostaju u sećanju i koje ćete rado citirati u društvu.
Prve godine kažemo: „Ako me ostaviš, UBIĆU se.“ Druge godine kažemo: „Ako me ostaviš, patiću, ali ću se već nekako oporaviti.“ Treće godine kažemo: „Ako me ostaviš, otvaram šampanjac.“
Zašto niko sa strane ne prisustvuje razvodima? Kad sam se ženio, svi moji prijatelji bili su oko mene. Ali svanuo je i dan razvoda, a ja sam nezamislivo sam. Nema svedoka, nema deveruša, nema rodbine, ni pijanih drugara koji te tapšu po ramenima.
Kući sam se vratio u žalosnom stanju. Za boga miloga, kako je to jadno kad se čovek u mojim godinama prepušta takvim stanjima! Kult pijanstva, pa to i živiš u osamnaestoj! Kad ti je trideset, stvarno je bedno opijati se.
Ne računajući ono kad ti iskipi mleko, teško je na ovom svetu naići na većeg malera od mene.
Imajući u vidu da je „iskrenost“ u literarnom stvaralaštvu toliko u modi, a s tim i koketiranje sa žanrom autobiografije, sasvim je izvesno da će vam ovaj neodoljivi provokator i besramnik postati drag saputnik u časovima dokolice. Zabaviće vas, a reći će i po neku neugodnu istinu o odnosima ljubavne i erotske prirode. Krećući se, doduše, po samoj ivici pornografskog, ali ipak uz dovoljnu dozu ukusa, Begbede se čini kao dobar izbor čak i za one stidljivije čitaoce.
Bila sam sumnjičava kada su mi preporučili ovaj kratki roman budući da od popularnih pisaca često ne očekujemo mnogo. Preporuku prosleđujem jer verujem da će, kao što je mene prijatno iznenadio, iznenaditi i vas.“
Priredila: Aleksandra Idvorjan