KNJIGA ZA VIKEND: PREPORUKA TAMARE ŽIVANKIĆ

Za slučaj da ste rešili da nakon prazničnih dana ponovo uspostavite čitalačku kondiciju, vrlo je moguće da će vas zainteresovati ovo delo savremene rumunske književnosti. Knjiga Avgustina Kupše „Velike radosti i velike tuge“ pružila je veliko uživanje Tamari Živankić, master profesoru srpske književnosti i jezika, i ona je odlučila da napiše svoje utiske.

„Knjiga koju predstavljam je jedna lagana zbirka priča, ali neka vas to ne zavara. Jer ona i te kako dotiče svevremene ljudske duhovne i misaone preokupacije. „Velike radosti i velike tuge“ Avgustina Kupše neće za sobom ostaviti gorčinu, niti osećaj teskobe, a ugnezdiće vam nekoliko značajnih misli za dalje zagledanje u sebe.

Čitajući stranicu za stranicom, bićete skloni da pomislite kako autor izneverava obećanje dato u naslovu, odnosno, da u ovom štivu preovladavaju hladnoća i melanholija, bez prisustva neke umirujuće kontrateže. Međutim, u Kupšinoj knjizi ima svetlosti i, kao i u životu, sve zavisi od onoga kako mu priđete.

Ako bi trebalo da odaberemo ključnu reč koja markira ovo delo savremene rumunske književnosti, to bi bila usamljenost. Da li kao dobrovoljno osamljivanje zarad promišljanja i presabiranja sećanja, ili, pak, ona „nametnuta“, zastrašujuća usamljenost kao rezultat nerazumevanja, okolnosti koje nas pritiskaju, a koje smo katkad nemoćni da izmenimo. Usamljenost koja guta sve druge osećaje i izaziva paniku u čoveku. Kupša to veoma suptilno ocrtava – strah od prolaznosti, protraćene mladosti i, sa druge strane, razočaravajuće starosti (Šta će biti kad umrem), promašenog braka (Dva puta dve četkice za zube, Kula); socijalnu situaciju koja pritiska (Linija horizonta, Prehlada), otuđenost među članovima porodice (Velike radosti i velike tuge), živote onih koji su ovladali veštinom samozavaravanja i minimalnih očekivanja, da ni ne opažaju koliko su nesrećni (Svima nam je potreban zagrljaj).

Naslovna priča, kao i ona pod nazivom „Na brzinu natrag, kući“ (možda čak moj favorit u ovoj zbirci), jesu ostvarenja koja svojim retrospektivnim deonicama prikazuju svu kompleksnost čovekove svesti o sopstvenom životu, prožimanje prošlosti i sadašnjosti koje oblikuje njegov doživljaj sveta i sebe u njemu.

Kada saberemo sve scene, likove i njihove drame, čini se da naziremo nijanse lepog i ospokojavajućeg. Možda, kada se izvede neka krajnja računica, ljudski život jeste apsurdan, ali ispunjen je, doista, zanimljivim susretima, sunčanim popodnevima i doživljajima koji sazrevaju u draga i(li) neophodna sećanja.

Ova knjiga je upravo susret sa onima koji dele našu sudbinu, neretko i naša razmišljanja, sa onima čija nam iskustva i razmatranja deluju tako poznato. A to je, slobodna sam da primetim, verovatno i najbolji lek protiv usamljenosti.“

Priredila: Aleksandra Idvorjan