KNJIGA ZA VIKEND: Preporuka novinarke Karoline Bajus

Sve hladnije vreme pojačava potrebu za utopljavanjem i uživanjem, a čitanje je, nesumnjivo, navika koja pruža užitak. Novinarka Karolina Bajus za naš portal dočarava atmosferu čitanja trilera usred novembra. U pitanju je knjiga Donata Karizija „Dečak od stakla“.

„Hladnoća koja štipa za obraze… miris dima u vazduhu koji istovremeno stvara sliku toplog doma i dah koji postaje vidljiv… zima je stigla. Nije mnogima omiljeno godišnje doba, ali bibliofili sigurno uživaju. U slučaju da ste upravo u potrazi za nekom novom knjigom u kojoj možete da se izgubite, a možda ste se već umorili od klasične literature, sladunjavih, ljubavnih romana ili stručnih tekstova i psiholoških analiza – beletristika je put koji predlažem. Meni omiljen pravac, još od tinejdžerskih dana.

Dugo nisam znala zašto toliko volim detektivske priče, romane, intrige, ubistva, strah… a onda sam otkrila da je to možda i najpopularniji pravac na svetu! Gotovo svi ljubitelji knjiga prošli su kroz period zaljubljivanja u ovaj žanr, kada su, takoreći, gutali krimi romane. A zimske večeri, duge noći i hladni dani, pravo su vreme da ih i vi otkrijete.

Mogla bih krenuti od klasika- Agate Kristi, Artura Konana Dojla, mogla bih da ubacim i modernije pisce poput Harlana Kobena ili čak i Stiga Lašona… ipak, odlučila sam se zajednog Italijana. Donato Karizi uspeo je da me natera da se uplašim. U jednom trenutku, tokom čitanja, umislila sam da je knjiga zapravo istinita priča! Njegov stil pisanja je toliko divan, toliko bez napora i jednostavan, a istovremeno šarolik, da ćete u roku od dana ili čak i nekoliko sati uspeti da pročitate njegove romane. Pogotovo onaj koji vam konkretno preporučujem – „Dečak od stakla“.

Nije reč o dečaku- ili, barem ne u sadašnjem vremenu. Priča počinje ubistvom unutar zidina Vatikana. Na lice mesta pozvan je naš protagonista, detektiv koji je „poseban“. Saznajemo da je prošao posebnu obuku, da je vernik, a pritom ima i posebnu sposobnost – on vidi zlo. Specijalni istražitelj kreće u potragu za počiniocem. Ta potraga ga dovodi u „realan svet“ – iliti svet izvan zidina Vatikana.

Nova ubistva, novi ljudi i među njima – drugi protagonista. Žena, forenzički fotograf, koja postaje fokus ubice. Kako je ona povezana sa njim, ko je ubica, ko je Dečak od stakla, kako su oni povezani sa Vatikanom, srednjovekovnim planovima, ritualima, teorijama zavera koje i nisu toliko zavere koliko stvarni planovi… odgovori se polagano otkrivaju, dok se put do istine sužava, a slojevi društva i protagonista ujedno, skidaju se kao slojevi luka i podjednako će izazvati suze u očima čitaoca. Za kraj, da citiram sam početak romana: „Ne postoje tragovi, već znaci. Nema zločina, samo anomalija. A svaka smrt je samo početak. „Pravi detektivski roman, čija priča će vas zarobiti, nećete moći knjigu da spustite, a istovremeno će vas terati na razmišljanje, o životu, religiji, crkvi, moći, modernom društvu, čoveku i na kraju – i o samome sebi, svojim izborima i odlukama.

U slučaju da do sada nikada niste naišli na krimi roman koji bi vam se svideo, ili baš suprotno – volite beletristiku, „Dečak od stakla“ je odličan izbor. Psiho-triler, krimi roman sa obrtom, teorije zavere i jedva primetna ljubavna nit utkana u celu priču, posebno će prijati u predstojećim dugim, zimskim noćima.“

Priredila: Aleksandra Idvorjan