KNJIGA ZA VIKEND: PREPORUKA KATARINE STANIŽAN
Knjiga koju vam predstavljamo ove nedelje je „Lavirint u čoveku“ Karla Gustava Junga, koju je priredio Vladeta Jerotić. „Jerotić je izabrao delove iz Jungove knjige i uveo nas i pojednostavio pojmove na koje će se Jung fokusirati“, kaže Katarina Stanižan, apsolvent poslovne psihologije, koja vam i preporučuje ovaj naslov. „Odlučila sam se za ovakvo […]
Knjiga koju vam predstavljamo ove nedelje je „Lavirint u čoveku“ Karla Gustava Junga, koju je priredio Vladeta Jerotić. „Jerotić je izabrao delove iz Jungove knjige i uveo nas i pojednostavio pojmove na koje će se Jung fokusirati“, kaže Katarina Stanižan, apsolvent poslovne psihologije, koja vam i preporučuje ovaj naslov.
„Odlučila sam se za ovakvo štivo iako nije lagano i opuštajuće za ove vrele dane, ali je veoma lep i jednostavan prikaz Jungove analitičke psihologije iz ugla našeg akademika Vladete Jerotića. Knjiga je napisana davne 1969, dok je Jerotić još uvek istraživao oblasti i teme psihoterapije kojima će se temeljnije posvetiti. Dao je pre svega kritički opis Jungovog rada, obrađujući teme libida, arhetipova, razvoja ličnosti, učenje o snovima, psihoterapije. Vladeta Jerotić se posebno osvrnuo na Jungove naučne teze koje savremena nauka smatra neprihvatljivim, tj. nedovoljno dokazanim, a koje ipak ulaze u trajnu riznicu psihologije, napominjući značaj Jungovog istraživanja snova i upoređujući ga sa Frojdovim potisnutim, isključivo, seksualnim željama u snovima.
Još jedna zanimljiva tema je obrađena u knjizi – Jungova psihološka istraživanja umetnosti i velikih umetnika XIX i XX veka. Date su značajne opaske o odnosu umetničkog stvaranja i lične psihologije umetnika (posebno su poznate studije o Pikasu). Ovo nije knjiga iz popularne psihologije, ali se nadam da je spoj ova dva velikana u psihologiji dovoljan da vas privuče da je pročitate.
Važno je, kaže Jung, da imamo tajnu i naslućivanje nečega o čemu se ne može znati. Ona ispunjava život nečim neličnim. Onaj koji ovo nije doživeo propustio je nešto značajno. Čovek mora da oseti da živi u jednom svetu koji je, u izvesnom smislu, tajanstven, da se u njemu dešavaju i mogu da dožive stvari koje ostaju nerazjašnjene, a ne samo one koje se dešavaju u okviru onoga što očekujemo. Neočekivano i nečuveno pripada ovome svetu. Samo tada život je ceo. Za mene je život bio od početka beskrajno veliki i nedokučiv.“
Priredila: Aleksandra Idvorjan