KNJIGA ZA VIKEND: PREPORUKA ISIDORE MARKOVIĆ
Ovonedeljna književna preporuka usredsređuje se na ljudsku prirodu i postupke, a za vas ju je odabrala Isidora Marković, vaspitač. Ona se odlučila za „Psihologiju zla“ Sajmona Barona Koena. „Ukoliko ste se ikada zapitali šta se nalazi u pozadini surovih i krajnje nehumanih ljudskih postupaka, „Psihologija zla“ je knjiga koju vam preporučujem. Sajmon Baron Koen, psihijatar […]
Podeli vest:
Ovonedeljna književna preporuka usredsređuje se na ljudsku prirodu i postupke, a za vas ju je odabrala Isidora Marković, vaspitač. Ona se odlučila za „Psihologiju zla“ Sajmona Barona Koena.
„Ukoliko ste se ikada zapitali šta se nalazi u pozadini surovih i krajnje nehumanih ljudskih postupaka, „Psihologija zla“ je knjiga koju vam preporučujem. Sajmon Baron Koen, psihijatar i stručnjak za autizam i razvojnu psihopatologiju, slikovito objašnjava fenomen ljudskog zla, uzrok ljudske surovosti i potencijalna rešenja ovog problema. Zašto su pojedini ljudi prema drugima okrutni i lišeni bilo kakvih kočnica u ponašanju ne obazirući se na tuđa osećanja, patnju i bol? Kako to da su pojedinci spremni na nezamislive zločine, bez trunke kajanja, dok po klasifikaciji nemaju nijedan psihijatrijski poremećaj?
Autor ovom problemu pristupa iz sasvim drugačijeg ugla i ne pripisuje ga isključivo zlu, već osnovni preduslov za razvoj ovakvog ponašanja nalazi u nedostatku empatije. Prema Koenovim istraživanjima za nedostatak empatije jednim delom je odgovorna genetika, međutim, isto tako je bitna i socijalna sredina u kojoj dete odrasta. Roditelji koji koriste empatiju kako bi socijalizovali svoju decu, odgajaju decu za koju je manje verovatno da će počiniti prestupe u poređenju sa decom čiji roditelji koriste fizičke kazne. Takođe, vaspitna zapuštenost, zlostavljanje i zanemarivanje detetovih potreba stvaraju teren za razvoj ovakvog i sličnih poremećaja.
U širokom spektru empatije koje razlikuje autor, osobe se mogu svrstati od visoko empatičnih pa sve do onih koji pripadaju nultom stepenu, gde empatija potpuno izostaje. Kod nultog stepena možemo razlikovati nulti negativni tip, gde ne nalazimo pozitivne strane i nulti pozitivni tip, kojem pripadaju osobe sa Aspergerovim sindromom. Ovakvim osobama su socijalne interakcije veoma problematične, ali su skloni neumornom sistematizovanju informacija i obrazaca da u tome dostižu granicu genijalnosti.
Kako pristupiti ovakvim ljudima – jer se zlo ne rešava zlom, kom koeficijentu empatičnosti pripadate Vi sami, kao i mnoge druge odgovore pronaći ćete u ovom više nego interesantnom i inovativnom delu.“
Pripremila: Aleksandra Idvorjan
Podeli vest:
